Ljubav na poslednji pogled

10.

-Koleginice, da li se osećaš dobro? Mnogo si bleda.
-Ne osećam se najbolje ovih dana, stalno povraćam. Verovatno je neki stomačni virus.
-Ja se ne bih igrala. Bolje odu kod doktora.
-Planirala sam da odem posle posla. Valjda je sve kako treba.
-Valjda.
5 sati kasnije
Sedim u stolici kod doktora i on mi saopštava da sam u drugim stanju.
-Koliko dugo?
-Pa ne možemo ništa reći, morate kod ginekologa na pregled.
-U redu, da li mogu odmah?
-Naravno, možete odmah.
-Sjajno, i hvala doktore. Do viđenja.
Posle sat vremena sam saznala da sam trudna već mesec dana. A onda sam se setila. Petar..
Od cele ove situacije i selidbe ja sam zaboravila da smo imali nezaštićen odnos. Šta ću sad da radim?
-Gospođice, da li Vi niste znali za dete?
-Ne nisam.
-Vaš partner, da li ste planirali dete?
-Ne, nismo.
-Onda morate to da mu saopštite odmah. Verovatno će biti jako srećan.
-Verovatno. Hvala na vitaminima i vidimo se.
-Vidimo se.
Ušla sam u auto, kako ću reći Petru? Kako ću mu reći da nosim njegovo dete, koje nije plod ljubavi već plod pijanstva.
Ne želim da abortiram, mama je jako htela unuče. Ne želim da ga ubijem.
Moram mu nekako reći. Ali prvo Jana.
-Jano.
-Hej, šta ima?
-Trudna sam. Čula sam kako je počela da kašlje.
-Ne laži me bre, znaš da imam slabo srce.
-Jano ne lažem, trudna sam već mesec dana.
-Au. Baš sam ga zastala.
-Jesi, ostavila si me samu.
-Znam, izvini. Kad si saznala, je l si rekla Petru?
-Saznala sam pre manje od 2 sata, a Petru ne znam kako da saopštim.
-U, u, u imam ja predlog. Bani mu na gajbu i odnesi mu test za trudnoću i reci da si bila devica i da si sad trudna.
-Jano ne preteruje. Bila sam ozbiljna.
-Ne preterujem, ja bi tako uradila.
-A jao bre Jano. Idem ja sad moram i Petra da pozovem.
-Ajde, javi čim mu kažeš.
-Važi, ćao.
-Ćao.
Zatim sam otišla kući i legla da spavam.
Pozvala sam Petra.
-Hej Petre zdravo, ovde Mila.
-Hej Mila, je l sve u redu?
-I nije baš, da li možemo da se nađemo, za 15 minuta?
-Da naravno, evo ti adresa pa ako možeš da svratiš do mene. Marko trenutno spava.
-Naravno, dolazim za 15 minuta.
-Vozi bezbedno. I prekinula sam poziv. Nisam ga sačekala do kraja.
Relativno brzo sam stigla do njegovog stana. A on me je čekao napolju.
-Hej, Mila. Zdravo. Rekao je nekako veselo.
-Da li možemo da pričamo negde gde je manje izloženo novinarima?
-Da naravno, hajde idemo u moj stan.
-A, Marko?
-Otišao je kod druga, pre manje od jednog minuta.
-U redu.
Ušli smo u zgradu zatim u njegov stan.
-Da li želiš nešto da piješ?
-Ne, Petre moramo da razgovaramo.
-Hajde sedi pa da počnemo. Nasmejao se.
-Trudna sam.. Odjednom mu je smešak splasnuo.
-Nije moje. Rekao je odjednom.
-Molim?
-Rekao sam ti Mila, nije moje.
-Ali Petre.. Jeste tvoje.
-Slušaj me Mila, ja ne znam da kim se vucaraš.. Je l ti jasno? A sad izlazi napolje.
Odjednom se ceo svet zavrteo ispred mojih očiju kada sam ustala. A onda mrak.

-Doktore, doktore, ona je budna. Povikala je neka žena.
-Gde sam ja, gde je Petar? Moja beba? Opipala sam se za stomak.
-Gospođice sve je u najboljem redu sa bebom, vaš momak je ispred vrata. Sa li želite da ga pustim?
-Ne, želim da budem sama.
-U redu. Obavestiću ga. Ali samo da znate. Bio je jako uplašen za vas i za bebu.
-... Samo sam ćutala.
Zatim sam čula Petra kako želi da me vidi, ali mu je doktor rekao da sam opet zaspala. Nije lagao zato što sam posle 3 minuta opet zaspala.

Kada sam se probudila prvo što sam ugledala bio je Petar koji je spavao u fotelji.
-Zašto ne možeš da veruješ da je dete tvoje?... Upitala sam ga tiho.
-Zato što je bilo previše devojaka koje su pokušale da mi uvale svoje dete. Polako je otvorio oči.
-Ja nisam bilo ko.
-Za ljude koji me prate, možeš da budeš i obična prostitutka.
-Petre, prestani.
-Ne želim to dete. Ne znam zašto ga se nisi otarasila kada si saznala da si trudna.
-Petre...
-Jednostavno, Mila. Ja ne mogu da budem otac kakvog želiš za to dete.
-Ali Marku jesi otac.
-Marko je drugo.
-Dobro, Marko je drugo. Ali ja ovo dete neću ubiti.
-Naravno da nećeš, jer je naše.
-Ja ovde ništa ne shvatam.
-A ja odlazim jer ne želim da imam ulogu oca u njegovom životu. Nađi novog i boljeg. Ja sam samo velikoglavi Petar koji je upao u NBA.
-Petre..
-Ne mogu mu biti otac, ne smem imati dece, ne razumeš.
-ZAŠTO NE MOŽEŠ?
-Zato što odlazim. Rekao je a u meni se nešto slomilo.
-Zašto si me onda doveo ovde?
-Ne želim da patiš.
-Ali Petre, ja patim.
-Znam.
-Znaš?  Upitala sam u neverici.
-Znam.
-Dobro Petre, odlazi sad, idi u tu tvoju Ameriku. I ne pojavljuj mi se više na oči. Ni meni, a ni mom detetu.
-Našem. Ispravio me je, kako ima srama.
-To dete nije tvoje, rekao si svoje a sad odlazi. Moje obraze su pokvasile suze koje su se samo slivale. Jedna za drugom.

Probudila sam se na mokrom jastuku. Nalazim se u svojoj sobi. Ovo je bio samo san. Petar nikada nije rekao da ne želi naše dete. Nikada nije rekao da nije njegovo. Od straha sam sanjala da ga je odbacio.
Zatim sam se vratila na spavanje. Sutra ću pozvati Petra i sve mu saopštiti

______
I još jedan
Nađoh vreme od učenja da vam objavim 😂