Ljubav na poslednji pogled

16.

-Mnogo mi je žao. Petar je odjednom rekao.
-I treba da ti bude žao. Ali opraštam ti.
-Kad izlazim iz bolnice?
-Danas, Marko je bio jako zabrinut za tebe. Zašto mu nisi rekao?
-Nisam hteo da se brine, znaš da je osetljiv.
-Znam..
-Mila, obećaj mi nešto.
-Šta?
-Da me više nikada nećeš ostaviti samog.
-Ali prvo ti trebaš da obećaš da nećeš mene ostaviti samu.
-Obećavam ti.
-Izabrala bih te, opet i opet i opet. Polako sam spustila usne na njegove, i opet i opet.
-Čak i kad ne bih bio ovako lep? Upitao je ozbiljno, ali sa osmehom.
-Ni sad nisi nešto lep, ali bih te izabrala.
-Hej, vređaš me.
-Ne mogu da te uvredim nikako, velikoglavi.
-Ha ha ha, jako si smešna.
-Znam, urnebesna.

Petra su pustili iz bolnice i došli smo u moj stan u Beogradu.
Spremila sam neki ručak, i počeli smo da jelom.
A onda je u tom trenutku Jana uletela sa Đoletom u rukama.
-Mila ubiću Živojina.
-Šta se dešava?
-NAPUMPAO MI JE ĐOLETA!
-Ako smem nešto da dodam. Javio se Petar.
-ME SMEŠ, I TI SI NAPUMPAO MILU.
Petar je prebledeo od straha.
-Jano, polako, smiri se. Alo dobićemo mačiće.
-Ali... ŽIVOJIN JU JE JE...
-DOBRO JANO VIŠE SVI ZNAMO KAKO SE PRAVE DECA, A I MAČIĆI.
-Ali...
-Nema ali, pusti je da diše, stegla si je kao da je igračka.
-Dobro ajde. Opa je l su to ono što mislim da jesu? Gledala je halapljivo ka hrani.
-Jesu, ajde sedi, doneću ti tanjir.
-Jes, gladna sam kao vuk.
-Kad si hranila zadnji put Đoleta?
-Ne sećam se..
-JANO.
-Šalim se, šta se odmah pališ, jela je pre 20 minuta, pre nego smo krenule.
-A zašto jede sad toliko Živkovu hranu?
-Sećaš se onog tvog, jedem za dvoje. Ona jede za dosta njih.
-I to što kažeš.
Uzela sam tanjir i pružila ga Jani.
Petar nas je gledao u čudu.
-Šta je bilo?
-Ma vas dve tačno niste normalne.
-A zašto? Pitala je Jana punih usta.
-KO JOŠ DAJE MAČORU IME ŽIVKO, A MAČKI ĐOLE?
-Prvo i prvo, Živko je nadimak od njegovog pravog imena, Živojin. Rekla sam.
-A Đole je dobila ime po mom omiljenom pevaču iz detinjstva Đorđu.
-Balaševiću?
-Ne bre, Đorđe Čarkić.
-Ko ti je taj?
-ZA SRCE ME UJEDE. PA KLINAC. KO ĆE DRUGI?
-Au, sećam se tvoje opsesivno faze njime. Ti i ona Jelisaveta ste bile opterećene njime. Jao Jelisaveta je umela da krešti kao svraka.
-Eh kad se setim, bila su to dobra vremena. Ustanovila je Jana.
-Ne nisu, bila su pakao. Rekao je Petar
-Za tebe i Vojnika je bilo sjajno, koliko se sećam.
-Kad smo kod njega, gde je on? Upitala sam.
-Radi kao sudija, poput njegove majke.
-Aha, pa to je lepo.
-A gde je Jelisaveta?
-Radi na pumpi Petrol Gas nešto tako. . Rekla je Jana ozbiljno.
-Ne laži. Znam da je završila gimnaziju.
-Palite se ko novogodišnji drvce. Radi kao inspektor, zavolela je taj posao zbog oca.
-Šta li oni pričaju o nama? Ako nas se i dalje sećaju. Upitala sam.
-Jao, gde li je završila Anđela.
-Udala se za nekog posle srednje škole. Imaju četvoro dece sad.
-Au baš je čedna. Rekla sam.
-Mila, mi ćemo imati isto četvoro dece.
-To si ti odlučio, ne i ja.
-Ja sam odlučio, ja ću to i ispuniti.
-Ajmo zete, zete. Počela je da tapše kao da je na tribinama.
-Ja sam jako umorna, sad idem da spavam, a vi pokupite ovo i budite tihi.
-Dogovoreno gazdarice.
-Lepo spavaj, dušice i nemoj da maltretiraš mamu. Petar mi je pomilovao stomak.