Ljubav na poslednji pogled

11.

-Hej Petre, još jednom ti hvala što si došao.
-Rekla si da je hitno, naravno je da ću dođi.
-Ne znam kako drugačije da ti kažem, nego direktno. Trudna sam.
Na trenutak je začuđenost prešla preko njegovog lica, a zatim jedan veliki osmeh.
-Postaćeš otac. Nastavila sam.
-Hvala ti. Polako mi je prišao i zagrlio me je.
-Zašto se zahvaljuješ?
-Zbog mnogih stvari. Mogla si da abortiraš ali nisi, mogla si da mi nikada ne kažeš za bebu. Zagrlio me je još jače.
-Nisam takva osoba.
-Nisi. Zatim me je pogledao, onako kako se dva para gledaju u romantičnim filmovima, i nežno je spustio svoje usne na moje.
Imao je tako meke, i tople usne.
Odmakao se polako, a ja sam osećala da sam se zacrvenela.
-Jako si slatka kad se zacrveniš. Gledao je i dalje u mene. U njegovim očima sam osećala toplotu, i ljubav.
-Šta ćemo sad?
-Živećemo zajedno.
-Ne mogu.
-Zašto?
-Još je rano, Petre mi nismo imali ni jedan sastanak do sad.
-Znam. A sad, želiš li da sa mnom izađeš na večeru?
-Zašto da ne, ogladnela sam.
-Dobro onda, idemo?
-Idemo.

Tokom večere smo razgovarali o mnogim lepim stvarima, par puta smo razgovarali i o polu bebe, ali smo odlučili da ne želimo da ga znamo. Neka bude iznenađenje.
Odvezao me je kući, i poljubio na rastanku.

Ušla sam unutra i odmah pozvala Janu.
-Janooo.
-Hej Mila šta ima?
-Rekla sam mu.
-A?
-Rekla sam Petru za bebu.
-I kako je reagovao?
-Bio je na prvu iznenađen a onda srećan. I poljubio me je, odveo na večeru i zatim ponovo poljubio.
-Hej pa to je sjajno. Jako mi je drago zbog tebe. Bila je jako srećna.
-Nadam se da će sve biti u redu. A sad, da krenemo malo na tebe.
-Šta na mene?
-Zašto si toliko izgubljena ovih dana.
-Ma dobro sam, nemoj da se brineš.
-Jano, znam kada lažeš, a sad lažeš. Kami mi istinu.
-Mila smaraš, dobro sam. Ništa nije loše sve je u najboljem redu.
-Ajde da ti poverujem. Ali ne verujem ti.
-Dobro ne moraš. Ne mogu da dođem sad za vikend. Izvini.
-Šta se dešava? Odlažeš dolazak već drugi put.
-Mila, sve je u redu. Jednostavno nemam vremena.
-Lažeš me opet Mila. Želim istinu.
-Dobro, dobila sam otkaz.
-Molim? Zašto?
-Zato što smo dobili novog upravnika bolnice i on je odlučio da ja nisam pogodna da rad.
-Ko je to?
-Neki Filip, ne znam ni ja.
-Pa je l si razgovarala sa njim? Mislim Jano ti si jedana od najpoštovanijih i najstručnijih hirurga tamo.
-Jesam, rekao je da ne želi da me vidi, više nikada. Ne znam šta da radim.
-Probaj da konkurišeš u nekoj  drugoj bolnici, možda imaju mesta.
-Hvala na savetu, pokušaću. Sad moram da idem. Čujemo se večeras.
-Čujemo se.
I prekinula sam poziv. Zašto ju je taj Goran otpustio. Pa nikada ništa loše nije uradila. Čak joj ni jedan pacijent nikada nije umro za operacionim stolom.
-Moram nekako pomoći Jani. Ali ne znam kako.
Pogledala sam u Živojina i podigla ga u svoje krilo. Lagano se ušuška i počeo da predi, a zatim je zaspao.
Ubrzo nakon njega sam i ja.

______
Jedan za dobro jutro