KEEP US CLOSE

Part 1

Prvi put sam je tada primetio! Nije imala osmeh na licu, suze su joj klizile niz obraze dok se tresla i držala za čvrsta ledja muškarca do nje.. Drugi muškarac sa njene druge strane ju je držeo za ruku dok su svo troje izbezumljeno gledali u profesora i njihove roditelje ispred njih..
Oni su imali takodje tužne poglede.. Razlika u njihovim pogledima i pogledima njihove dece je bila ta bol.. Deca su imala oči puna tuge i boli za osobom koju su voleli.. Osobom koja im je značila, a njihovi roditelji? Bilo im je jako žao dečka koji je poginuo u nesreći, ali nije tu bilo boli za njim, više ih je bolelo to što se njihova deca slamaju i polako pred njima zatvaraju.. Da tog trenutka se sve promenilo, a i imalo je razlog.. Do tada nasmejani, a od tada mračni i zatvoreni..
Držala se za njih dvojicu tražeći oslonac.. polako je padala, tonula je polako sa njim.. Tonula je sa osobom koja će za par dana biti pod zemljom.. Polako je zakopavala i sebe kraj njega..

Nije joj bio dečko, brat.. Bio joj je prijatelj, baš kao i dvojica muškaraca pokraj nje.. Bio joj je oslonac baš kao što su i ova dvojica sada..

Volela ga je, svo troje s ga voleli.. I on je njih.. Bili su poznati kao nerazdvojna četvorka u školi.. Voleli su jedni druge, a onda je on nestao i ostali su samo njih troje.. Četvrtog musketara više nije bilo.. Nestao je sa vetrom koji je blago pirkao u ovom trenutku..

Učenici u razredu su ih promatrali sa tugom u očima.. svi su ih voleli.. Uvek su bili dobri i voljni da pomognu svima.. I onda?

Onda jedan od njih nestane i sve se promeni..

To je prvi put kada sam ih malo bolje primetio.. To troje najboljih drugara.. Samo kasno! Trebalo ih je biti četvoro, ali sada ih je samo troje.. Troje slomljenih maturanata! Tri slomljene duše koje su volele, a sada?
Od sada će odgurivati ljude od sebe.. Držaće se zajedno, voleti jedni druge, podržavati se, ali neće nikoga puštati u taj njihov vrtlog.. Držaće se zajedno i neće dozvoliti nikome da ih slomi opet.. Jer slomljeno srce se teško sklopi..
Lako je nastaviti sa životom, ali teško je vratiti stvari kakve su bile pre.. Uvek će nedostajati taj mali delić srca koji neće to dopustiti..

NIALL

Poslednja nedelja do kraja četvrte godine pa tako i srednje škole upravo počinje.. Iritirajući zvuk mobilnog mi udara u glavu koja me prokleto boli.. Otvaram oči i shvatam da nisam u krevetu.. Glavom sam naslonjena na nečije noge i u nekom neprirodnom položaju sam..
„Daj gasi to" Taj neko promrmlja i odmah me natera da se uspravim.. Telefon prestane da zvoni dok ja trljam oči i pokušavam da izbristim vid..
„Uhhh" Prostenjem umorno kada shvatim da sam napolju na travi, spavala u krilima nepoznatog dečka koji je u dubokom snu.. Oko nas su pobacane flaše, limenke, čaše.. Muzika slabo svira dok tinejdžeri koji su bili toliko pijani leže po travi i spavaju..

Uspravim se i prvo što osetim je vrtoglavica.. Uhvatim se za glavu i stanem mirno kako bi uhvatila ravnotežu..
„Ali!" Čujem hrapavi glas te viknem nazad
„Harry gde si?!" Uskoro se stvori ispred mene te me umorno zagrli..
„Gde je Zack?" Upitam i on mi pokažem prstom na sto sa pićem..
„Gleda da li je ostalo malo kisele.." Nasmejemo se oboje, ali brzo prestanemo i hvatamo se za glevu..
„Nema, hajmo Harry kod tebe da se obučemo za školu pa u neki kafić da uzmemo kafe.. mene glava ubija" Obavesti nas..
„Ozbiljno? Ja ne osećam nikakav bol" Harry sarkastično i šaljivo kaže.. Uskoro smo u Zackovim kolima i na putu ka Harryjevoj kući.. Van Clifdena smo.. Nikada ne izlazimo u našem gradu, tamo nas ljudi znaju, a ovde? Ovde je opušteno..
Prošlo je već tri meseca od kada je Ezera poginuo, a nas troje? Totalna promena.. postali smo party zavisnici.. Svaki vikend smo u izlasku, a sada kada završi i ova nedelja školovanja počinjemo da ludimo..
Na putu se pojavi zelena oznaka sa natpisom Clifden i to označava da smo ušli u naš grad.. Grad koji mrzimo..
„Mrzim ovo mesto!" Harry prostenje, a kao odgovor i od Zacka i od mene dobile kratko klimanje glavom i uzdah.. Svo ga mrzimo.. Svo troje.. Nekada je ovo io grad kog smo voleli i u kom smo uživali, družili se, ali pre tri meseca sve se promenilo.. Ovaj grad nam je uzeo nešto važno.. Uzeo nam je najboljeg prijatelja i o tada ga vidimo kao noćnu moru..