Part 12

327 17 2
                                    

Znate osećaj kada znate da je nešto istina i da je tako, ali nećete to sebi da priznate? Pa mislim da se razumemo oko tog osećaja i ja sam u panici. Ljubomora? Možda me to muči, ali ne! Zašto bi? Ljubomoran ili ne? Da znam da jesam, ali ipak nisam! Ne želim da priznam sebi, a ni vama! Nisam ljubomoran na ovog dobro izgledajućeg dečka ispred nas! Zašto bih bio kada se svadja sa njom?

U tome i jeste stvar. Svadja se sa njom što znači da ga na neki način privlači Alison i tako pokušava da je zavede.

Ne nisam ljubomoran! Nisam, nisam, nisam!

Ako nastavim da ponavljam 'nisam' ono će se pretvoriti u jesam, a ne želim to! Niko ne voli ljubomorne momke! Do sad nikad nisam bio ljubomoran, sem na mozak mog brata koji ima odgovore na sve! Ljubomora je za mene najgore osećanje koje postoji i ne želim biti ljubomoran! Ljubomora pravi samo probleme. Niko je ne želi i svi beže od nje.. Zar ne?

Da tako je nikome ne treba to glupo osećanje, ali u meni se upravo kuva i dok gledam kako je gleda i odmerava njene golišave noge tera paru da mi izlazi iz ušiju, ali ostajem miran. Neću svadju, neću batine, neću da je izgubim..

Zašto batine? Pa jebote ovaj ispred mene izgleda kao čudovište iz šume sav ovako u crnom i se zastrašujućim pogledom..

Moja ruka se stiska oko njene i ne dozvoljavam joj tako da mu pridje. Dečko izgleda opasno i ne želim da je povredi! Želim da je zaštitim, a to ću uraditi samo ako je držim kako ga ne bi udarila i napravila nam probleme jer ako nas napadne bojim se da neću moći ni sebe da odbranim, a kamo li nju..

Primetim kako oboje prkose jedno drugome i Alison samo što ne podivlja. Već par puta je pokušala da mu pridje, ali svaki put bih je zadržao! Ne želim probleme

„Antedeante" Tiho kaže prekidajući ih

„Nije vredan" Povučem je bliže sebi i polako zajedno sa njom prodjem pored dečka koji ostane iznerviraniji nego sama Alison. To je moja devojka.. Sada je vodim na sladoled i ništa nam ne može pokvariti ovaj dan! Ovo je samo naše vreme i trenutno samo njeni i Liamovi znaju da sam ovde, naravno i ona sama.. Mojima se nisam javljao jer siguran sam da bi tražili da dodjem.. Sutra ću ići kod njih danas sam njom i ništa ne može da mi skine ovaj ludi osmeh sa lica dok je potajno gledam dok bira sladoled..Jednom rukom je naslonjena na frižider dok drugu drži na bradi i razmišlja koji bi sladoled želela, a po izrazu njenog lica izgleda kao malo dete koje bi svaki da uzme.. stariji čovek koji prodaje sladoled gleda malo u mene pa u nju i smeška se verovatno primetivši moj srećan pogled na njoj..Ne mogu da pomognem sebi! Prelepa je i jednostavno mami uzdahe! Gubim vazduh dok je gledam! A činjenica da je ona moja devojka me čini još srećnijim i uzbudjenijim!


NIALL

„Ovaj" Prstom pokažem na čokoladni sladoled u ljubičastoj kesici i onaj čovek se slatko nasmeši dok poslednji put baca pogled na Nialla i prepušta se vadjenju mog sladoleda..

„Za vas?" Upita Nialla koji pokaže na zeleni omot i čovek izvadi i njemu sladoled i pruži nam ih. Niall mu pruži novac i okrene se ka meni

„Ćerko.:" Čovem me dozove i ja se okrenem

„Čuvaj tog mladića! Primetio sam kako te gleda i siguran sam da tu ima nečeg posebnog" Ostajem povučena od strane Nialla dok mašem dekici i smeškam se. Deko obožavam te! Ulepšao si mi dan.

„Kako neki ljudi mogu da ti ulepšaju dan!" Namerno komentarišem i on se smeška i zagriza belu čokoladu sa svog sladoleda i otkrica vanilu koja je ispod čokolade.. Mmm. Ne komentariše ništa već samo prebacuje ruku preko mog ramena i vodi me dugom stazom.. Tišina je medju nama i ostaje mi vremena da razmislim o onome što mi je deka rekao..

KEEP US CLOSEWhere stories live. Discover now