KEEP US CLOSE

Part 22

Znoj se sliva niz moje lice dok trčimo oko terena već deseti krug. Posle trosatnog treninga imamo zadatak da istrčimo deset krugova. Jedino što me drži da se ne srušim jeste da je ovo poslednji krug i da je nakon toga gotovo..
„Bravo momci" Trener se dere i kada podignem pogled sa poda i uspravim se posle trčanja jedino što pomislim jeste da je lud. Ovaj čovek je lud! Ali iskreno! Znam da nam je ovo jedna od utakmica koja odlučuje da li idemo na svetsko prvenstvo ili ne, ali ma daj! Tri sata treninga, toliko trčanje i da ne nabrajam šta sve još je iživljavanje, a još kada pomislim da posle ovoga imamo kratku pauzu a onda i trening plesa dodje mi da se ubijem. Prilazim svojoj flašici vode i ispijam par gutljaja a onda sa svima udjem u svlačionicu. Skinem prljavi dres i šorc sa sebe i u boksericama odem pod tuš. Tamo i njih skinem i onda pustim hladnu vodu i naslonim se rukama na zid polako se opuštajući. Kada završim sa tuširanjem izadjem obmotan peškirom i stanem ispred svog ormarića. Uzmem čiste bokserice i navučem ih a onda i ostatak odeće koju mi je Zayn jutros doneo. Pogledam u sebe u ogledalu koje je u svlačionici I prevrnem očima. Tipičan Zayn stil. Na sebi imam iscepane uske crne farmerice, crnu majcu na bretele koja mi je malo šira I pada mi preko dupeta, a oko struka mi je crvena karirana košulja. Na nogama su mi moje crveno- crne duboke patike I u ruci držim kačket koji odlučim da je previše te ga samo vratim u torbu a onda je zakopčam I uzmem pa krenem ka kolima. Crni moćni kabriolet stoji na parkingu ispred terena na kom vežbamo I čeka me. Kada sednem u njega uhvatim volan I uzdahnem. Upalim auto I krenem da vozim ulicama londona. GPS me vodi kroz grad do hotela. Da nema te male spravice verovatno bi se izgubio u ovom gradu. Nije da mi je prvi put da sam ovde, ali nisam dobar u snalaženju. Stavim svoje crne naočare I pustim muziku, ali ne preglasno, samo onoliko da me malo opusti.

Kada parkiram ispred hotela pridje mi čovek koji je zadužen za kola I otvori mi vrata. Primetim par devojaka kako u uskim haljinama I štiklama gledaju u mom smeru I smeškaju se. Prevrnem očima kada primetim kako počnu da budu providne a onda bacim ključeve onom čoveku. On sedne za volan I upali auto
"Nemojte ga daleko parkirati, želim da je za deset mnuta ispred hotela" Kažem I on klimne glavom a onda ode. Popnem se uz stepenice I prodjem pored one tri devojke koje mi mašu, ali ne želim da uzvratim. Ja imam svoju devojku I niko mi nije potreban. Kad smo već kod nje nismo se čuli od kada sam otišao. Vadim svoj novi telefon I ulazim u kontakte. Kada ugledam njenu sliku predjem prstom preko kontakta I naslonim slušalicu na uho. U trenutku kada se javi udjem u lift I nasmešeno je pozdravim.

Nakon doručka svi su se raštrkali negde. Sashin verenik I njegov brat su otišli do grada da nešto pronadju što Nenadu treba, a baka I deka su otišli u grad da prošetaju. Teča je otišao kod svog nekog dugogodišnjeg prijatelja tako da smo u kući ostale samo Sasha, tetka I ja.. Sasha I tetka su ostale u kući kako bi sredile sve. Raspodelile su se jedna na gornji a druga na donji sprat a meni je zapalo dvorište. Polako sam uzela metlu I počela da brišem staze u trenutku kada mi je zazvonio telefon. Izvadim ga iz džepa šorca kojeg mi je Sasha pozajmila I nasmešim se radosno kada ugledam sliku raščupanog Nialla kako spava. Javim se I odmah mi se osmeh izmami kada čujem njegov glas
"Hej" Šapnem I nasmešim se. Sednem na travu nasmejana. Nismo se čuli od kada je otišao I već je počeo da mi nedostaje.
"Ljubavi šta mi radiš?" Upita I nasmešim se tom nadimku. Volim kada me tako zove
"Čistim dvorište, ti?"
"Evo došao sam nam po neke stvari.. Koliko planiraš da ostanemo još tamo?" Slegnem ramenima iako znam da me ne vidi
"Pa još dva tri dana. Lepo mi je ovde. Imam društvo dok ti treniraš.." Kažem iskreno
"O uredu, onda ću nam poneti stvari za tri dana"
"Ali izaberi mi nešto što mi lepo stoji" Kažem I čujem kako se on nasmeši
"Tebi draga sve lepo stoji" Zacrvenim se dok mi osmeh sve vreme razvlači usta I to počinje da me bolucka.
"Crvena sam" Kažem i on se nasmeši
„Da li si lepo doručkovala?" Upita i odmah se setim jutrašnje rasprave oko toga da ne jedem voće vec da lepo doručkujem.
"Jesam" Kažem i on se nasmeši kaže da mu je drago da to čuje. Čujem kako hoda nekud a onda se začuje i vetar koji blago pirka i znam da je izašao napolje
„Krećeš?" Upitam
„Da.. Sad će i ostali momci da krenu. Oni će busom, samo će Zack i Harry nekim motorima koje su iznajmili." Naravno ne mogu oni da se gužvaju u autobusu. Nikada to nisu voleli! Objašnjenje za to je da su autobusi neudobni, ali nije da se ne voze njima u Clifdenu
„Aha pa lepo, hajde vidimo se uskoro" Kažem
„Vidimo se. Volim te" Kaže i ja se nasmešim
„I ja tebe" Poklopim i ustanem pa vratim telefon u džep. Nastavim sa čišćenjem ali sada nasmešena. Volim kada mi dan ovako uz osmeh prodje. Čistim staze i kada završim vratim metlu i lopatu na mesto i u tom trenutku tetka i Sasha izadju iz kuće. Tetka na poslužavniku nosi tri šoljice sa kafama i kada ih Sasha i ja ugledamo obradujemo se. Sednemo za baštenski sto i ja prva zauzmem mekanu ljuljašku pa se izvrnem na njoj
„Preumorna sam" Sasha se žali i ja se nasmešim
„Nisi jedina" Kažem i ona se nasmeši
„Prijaće nam ova kafa" tetka kaže i odmah počnemo o nekom opuštenom razgovoru. Naša tema je Sashino venčanje koje je uskoro. Govori mi o vrtu koji su iznajmili i priča mi o celoj dekoraciji. Tetka pokušava da je nagovori na neke sitnice, ali ona uporno odbija jer ne želi to
„Ne mama, ne želim" Ponovo kaže i ja se nasmešim
„Ali to je tradicija" Sasha prevrne očima
„Koga briga kad je sranje. Ne želim ništa od tih stvarčica" Kaže
„I ja mislim da je to višak" Kažem i ona mi se zahvali dok me tetka ljuto pogleda
„Tetka ne ljuti se bilo bi previše da i ti golubovi izlete ispred njih. Mislim da je to višak u svakom smislu a i glupo je" Iznosim svoje mišljenje dok sasha klima glavom
„A pita li se tu nešto zet?" Upitam i Sasha odmahne glavom
„Sve šta je njegov zadatak jeste da kupi odelo i da sve finansira" Kaže sa nekim bezobraznim osmehom i ja se nasmejem. Jadan dečko
„Koštaće ga ta tvoja ljubav skupo" Kažem
„Hej to je moj najbolji dan u životu, želim da bude sve savršeno i kako sam oduvek zamišljala.. A uostalom on mi je rekao da sve isplaniram kako ja želim i da će se to njemu svideti, a da mu ništa nije skupo" Kaže i u očima joj se pojavi ona zvezdica koja kaže 'zaljubljena sam'. Nasmešim se a i tetka samnom
„To je lepo od njega" Kažem dok ispijam svoj gutalj kafe. Počne da mi priča o venčanici koju je izabrala a onda vadi telefon i pokazuje mi kakva je. Klimam glavom na sve šta mi kaže i pokaže na slici i kada ugledam sliku na kojoj je ona u venčanici osmeh mi se proširi licem. Izgleda savršeno u njoj a mogu još da zamislim i kako će izgledati kada joj frizura bude gotova i šminka. Pokaže mi i bele štikle koje je već kupila i onda mi pokaže donji deo cipelica i nasmešim se kada prepoznam njegov rukopis
„Ako je sreća smisao života onda je ja ne moram više tražiti" Pročitam naglas i ona pisne
„Zar to nije predivno?" Upita me i ja klimnem glavom oduševljena stihom koji sam pročitala. Ne znam da li je to negde pročitao ili je upotrebio njegov mozak ali je prekrasno
„Ti si takva srećnica" Kažem i ona klimne glavom dok grli telefon. Tetka i ja se smešimo i onda nastavljamo sa pričom. Saznam svaki detalj venčanja pa tako da ću ja biti deveruša. Objasnila mi je da moram da obučem belu haljinicu jer želi da sve četiri budemo u belom, a model joj nije bitan
„Ko je tu još pored mene?" Upitam
„Moje tri drugarice" Klimnem glavom.
„Dežaćete po beli buket i već znam da ćeš biti savršena" skvikne i ja se nasmešim. Ona je presrećna i to joj se vidi u očima. Već je vidim ispred matičara u beloj venčanici kako drži svvog muža za ruku i smeši se uzbudjeno baš kao što je sada uzbudjena. Saznam da je venčanje za tačno mesec dana i odmah zapišem u telefon iako znam da ćemo dobiti pozivnicu. Venčanje će biti u Londonu i to mi se svidja. Nije mogla lepši grad da izabere.. Popijem još jedan gutalj kafe dok prelistavam novine koje mi je dala kako bi joj pomogla oko dekoracije stolova i stolica
„Ova mi je zanimljiva" Pokažem na drvene okrugle stolove koje prekriva prelep svileni beli stoljnjak, a na sredini stola je velika vazna u kojoj su providni kamenčići i sijalice u boji, a iz vazne vire prelepe kale koje zbog sijalica menjaju sa done strane boju baš kao i vazna. Stolice su takodje drvene, ali na njima nema nikakvog prekrivača, skroz su gole i na njih je vezano par malecnik veštačkih kala.
„Lepa je" Kaže i hemiskom zabeleži to. Nastavim da listam, ali me prekine muški glas.
„Šta to radite?" Podignem glavu i odmah ustanem kada ugledam lavokoso plavookog dečka kako mi se smeši. Obmotam ruke oko njegovog vrata i naslonim usne na njegove. Pored njega stoji sashin verenik, ali njega ni ne primetim sve dok ne prodje pored nas. Odvojim se blago od Nialla i nasmešim se njemu. On zagrli svoju verenicu koja automatcki zatvara katalog i stavlja ga sa strane
„Ništa šta vas zanima" Govori svom vereniku dok ga grli. Pogledam Nialla koji mi drži ruku i nasmešim se
„Izgledaš kao Zayn" Kažem i on klimne
„On mi je doneo stvari nisam kriv, a i svidja mi se" Kaže
„I meni se svidja" Šapnem mu usne dok ih opet spajam sa mojima i zavlačim ruke u njegovu kosu i raščupavam ga malo
„E ovako je bolje" Kažem tiho da me samo on čuje i on se nasmeši svojim dečačkim osmehom. Pozdravi se sa tetkom i sa Sashom a onda sedne na ljuljašku i povuče mene da sednem do njega. Uradim to i podignem noge na njega. Sasha sedi u krilu svog verenika i blago ga češka po kosi. Tetka se smeška dok nas gleda..
„Pa o čemu ste pričali?" Niall pita i Sasha se nasmeši
„O našem venčanju" Pokaže na sebe i dečka kom sedi u krilu koji se odmah nasmeši kada to kaže
„Oh pa lepo" Niall kaže i onda nastavimo da pričamo o nekoj neobaveznoj temi..