Lotos

Budi tu

,,Liv!" ,još jednom se glasno prolomi njegov glas i odjekne kućom, sad znam da je bliži spratu jer čujem da se penje uz stepenice. Kada konačno kroči na sprat i krene ka sobi, skočim mu na leđa i noge obavijem oko njegovog struka.

,,Buu...", kroz smeh mu kažem, a zatim polako skliznem niz njegovo telo.

,,Baš zabavno, Liv!", uhvati me oko struka i pribije uz sebe.

,,Jesam te uplašila?"

,,Mnogo ", smeje se i poljubi me.

,,To ti je za ovo što si me ostavio samu u kući", prekorno izgovorim s ciljem da shvati da mi nije bilo svejedno.

,, Napisao sam ti poruku, bilo mi je žao da te budim. Uostalom nisam išao daleko od kuće. Na putu me je čekao Ronald po kojem sam naručio hranu. Prijala mi je jutarnja šetnja, usput sam završio poslovni razgovor sa Tomasom i evo me", objašnjava mi i ne mogu da potisnem strah pri saznanju da je bio blizu a ja sam rizikovala da uđem u sobu.

,,Nisam ti videla automobil ispred?"

,,Parkiran je u garaži", odgovara i znam da je osetio malu tenziju u meni. Pogled mu zaluta iza mene u pravcu zaključane sobe ali ga brzo fokusiram na mene.

,,Gde su mi stvari?", dodirujem mu usne prstom i umiljatim glasom govorim.

,,Šta će ti, lepša si bez njih, a i moja majica ti odlično stoji", poljubi me u vrat i rukom podiže rub majice stiskajući mi zadnjicu. ,,Morao sam da sklonim da nemaš u čemu da pobegneš", udarim ga po ramenu i nasmejem.

,,Valjda smo to rešili, Nejt? Ili postoji razlog za moj beg?"

,,Ne postoji, samo sam morao da budem siguran. Ne smem da rizikujem da mi pobegneš", miluje me po obrazu i pogled mu je zabrinut.

,,Neću pobeći", tiho izgovorim. Odjednom je tišina između nas, a pogledom traži u mojim očima uverenje za to.

,,Stvari su ti u garderoberu. Čudi me da nisi videla ranac?", zapitam se i ja kako nisam videla. Valjda od panike nisam ni gledala šta tražim.

,,Baš si se potrudio da mnogo toga odradiš dok sam spavala?"

,,Ajde spremi se i siđi u prizemlje, spremam doručak", poljubi me i pljesne po zadnjici. Klimam glavom i pratim ga pogledom dok silazi niz stepenice. Kad se uverim da je sišao i nestao iz glavnog hodnika, polako na prstima odem do sobe u kojoj sam bila i pre nego što zatvorim, bacim pogled da li sam sve lepo namestila i pažljivo zaključam vrata. Ponašam se kao lopov, iako nisam ništa ukrala. Vraćam ključeve u fioku gde sam ih našla i konačno mogu da odahnem jer me nije uhvatio u mom istraživačkom delu. Mada ne mogu da oteram iz misli slike njegove porodice. Cela nedirnuta soba njegove sestre. U meni se probudila znatiželja koja mi ne da mira, i to me nervira. 

Nakon doručka koji je on spremio i gde sam ostala vidno zatečena da zna da spremi nešto, pa makar to bila kajgana, krenuli smo u obilazak dvorišta. Veliko prostranstvo okruženo prirodom me je zadivilo. Pored bazena u dvoristu, postoji jedan deo kao letnjikovac gde se se nalazi od kamena sazidan roštilj, sto i stolice. Očigledno mesto za dobru zabavu i druženje uz hranu. U drugom delu se nalazi veliki košarkaški teren, a drugi deo i malo dalji deo zelene površine je deo za golf. Fascinantno je kako je ovde nekada bila porodična kuća. Kuća gde je živela jedna porodica koja je pravila uspomene u svom malom carstvu, a sada je samo obična napuštena vila. Mesto bez života i smeha. Pažljivo ga ispitujem sa biranim rečima o njegovom detinjstvu i životu, ali mi ne daje puno odgovora. Vodi me do malog cvetnog vrta, koje je vidno zapušteno. Uprkos tome mnogobrojne ruže se bore da opstanu u grmlju i divljoj travi. U sredini vrta se nalaži mala fontana koja ne radi u kojoj je zapuštena voda i na zidovima mahovina. Pored nje je kamena klupa, i sve izgleda nekako magično. Potrebno joj je malo uređenja i verujem da bi se ovde uživalo. Mir, zvuk cvrkuta ptica, žubor vode i miris ruža. Prosto mogu da zamislim i osetim taj momenat.