Lotos

Dan kada je sve počelo

,,Tata, opet crtaš Lotos?'' dobacujem svom ocu, polako mu prilazeći u dvorištu naše kuće, gde ispod stare raskošne breze sedi ovog vrelog popodneva i slika na svom platnu već uobičajenu sliku. Cvet Lotosa. Za svojih osamnaest godina života koje imam nagledala sam se ovih slika koje imamo na tone u kući, isti cvet samo u različitim bojama a uvek sa crnom pozadinom. Ne, moj otac nije slikar, ovo mu je samo hobi koji ispunjava njegovo vreme pronalazeći mir i inspiraciju za svoje nove ideje i zamisli kako ukrasiti ženski vrat, uši, zglob ili prst najlepšim unikatnim komadom nakita za koje sve žene sveta žude da imaju.

Koliko god mi objašnjavao šta Lotos cvet znači, opet ne shvatam toliku potrebu za njim. Shvatam i svoju majku koja ludi zbog toga, jer gde god se u kući okreneš možeš da vidiš tu sliku da ti vremenom pripadne muka. Čak sam jednom iz zezanja nazvala našu kuću Lotos kuća, i tad je nastao haos izmedju mojih roditelja, a tema o tom cvetu više nije smela da se spomene u prisustvu moje majke.

,,Znaš da ja crtam tebe, Olivia. Ovaj cvet si ti kćeri moja.'' uobičajen očev odgovor me već polako zamara, i samo prevrnem očima dok se saginjem da ga poljubim u obraz i sednem pored njega.

,,Sada je plav.'' odgovaram gledajući u cvet za koji mi se čini da je do sada najlepši i nekako poseban.

,,Nežno plav. Kao tvoje oči. Ovaj cvet predstavlja tebe. Ima svoju raskoš i posebnu lepotu, koja uprkos crnilu koja ga okružuje uspeva da ostane netaknut. Ovaj cvet predstavlja simbol čistote, plemenitosti, mudrost i inteligenciju. A to si sve ti, moj cvet. Moj poseban cvet i jedini izvor nečeg lepog, posebnog i čistog u mom životu.'' govori mi moj otac iste reči koje znam kao pesmicu, ali sada sa mnogo više pažnje i ljubavi.

,,Pomisliću da sam u tvom životu tvoja jedina svetla tačka tata.'' govorim mu i uzimam čašu sa limunadom koja stoji pored njega na stolu.

,,Upravo tako, to i jesi. Uvek bila i ostala, jedino vredno što imam u životu.'' pomiluje me po obrazu i nastavi da crta.

,,Nemoj da te čuje mama ili Nina, znaš da nisam tvoje jedino dete u životu.''

,,Naravno da nisi. Nina je takodje posebna i bitna u mom životu, ali ti si prva. Došla si u moj život kao svetlost koja me vodila kroz sve ove godine. Naravno da volim i Ninu podjednako kao i tebe, ali svaku na svoj način.''

,,Kad te slušam tata, uverena sam da me ni jedan muškarac neće u životu voleti kao ti. Ti si jedini muškarac koji me voli bez uslova i čistog srca.'' Zagrlim ga i oslonim svoju glavu na njegovo rame

,,Naravno, ja sam tvoj otac. Naša ljubav je drugačija od drugih. Ali veruj mi, pojaviće se muškarac koji će te voleti tako jako, kako samo on ume. Jer ti si osoba koja zaslužuje mnogo ljubavi i lako te je voleti. Samo treba da te upoznaju i vide ono najlepše u tebi. Osoba koja te voli i čini srećnom se čuva i za nju bori, uprkos svemu. Ali najbitnije je da nikad ne izgubiš sebe zbog drugih.'' Odjednom su ga osećanja oblila, što je retko videti kod njega.

,,Hvala ti tata na lepim rečima. Mnogo mi znače, kao i uvek kad me posavetuješ'' , zahvalno mu odgovorm, jer njegove reči i saveti mi se uvek urežu u misli i budu od značaja.

,,Za sve odgovore koje će ti nekad biti potrebni naći ćeš u mojoj knjizi Lotosa. Tamo sve piše, tamo su svi odgovori za sve što će ti u životu biti potrebni. Drevne mudrosti nekad davno izrečene u Kini su zapisane tamo koje i dan danas imaju smisao i citiraju se.'' pomiluje me po obrazu i nežno nasmeje.

,,U onoj tvojoj staroj knjizi? Ako se ne raspadne, poslužiću se nekad s njom.'' govori mi o svojoj skoro sto godina staroj knjizi koju je kao mladić kupio i dan danas se ne odvaja od nje noseći je uz sebe kao amajliju.