Lotos

Njegova

Čudno je kako život može da nam se promeni za sekundu. Dovoljna je jedna sekunda da iz jednog stanja pređeš u drugo. Jednog trenutka si besan, već sledećeg osećaš mir. Tužan pa srećan, i sve to obrnuto. U mom životu su se značajni trenuci i preokreti dešavali za sekundu koja je trajala kao večnost. Jednom sam bila srećna i mirna, a onda se sve to preokrenulo u najgoru noćnu moru, neopisivu bol i prazninu. Znala sam da više nikad ništa neće biti isto. I nije bilo. Sve se dešavalo proračunato, pažljivo i bukvalno birano. Svaki moj korak, misao, potez je bio isplaniran do najsitinijih detalja. Postala sam kontrolor svog života i to niko nije mogao da poljulja dok se nije pojavio ON. Od prvog susreta nešto u meni je počelo da se menja. Misli su počele da mi lutaju i moja kontrola je počela da popušta. Priznajem, strah se prvi pojavio. Strah da sve što sam mukotrpno gradila počne da pada. Cigla po cigla i tako sve dok se ne sruši do temelja. Ali ipak on je bio jači od svega toga. Možda se nije još ništa srušilo jer jednom rukom čvrsto držim svoje zidove, a drugom pružam ka nesigurnoj luci. Jedan deo sebe držim po strani dok drugi polako dajem. Moja nesigurnost i strah je dugo vladala mnome. Jednog trenutka sam želela da pobegnem od njega, zatim da ga ubijem golim rukama, a onda istim tim rukama da ga više nikada ne pustim da ode od mene. 

Kako bi sačuvala sebe i svoje zidove, počela sam da se dajem na sitne i proračunatee delove. Prvo je krenulo od mog tela. Zadovoljstvo koje mi pruža čini da se moje telo pokreće na čudan način. Nekako poletno i lako, kao da ne osećam tlo pod nogama. Za sada svoje misli još nisam naglas rekla, ni sebi ni njemu. Ono što mislim još duboko čuči u meni i pušta me da bar na neko vreme samo uživam. Jer ako krenu misli da izlaze iz mene, nastaće haos. A što se srca tiče? Ono je i dalje pod ključem koji sam davno izgubila, a da bi se došlo do srca potrebno je razbiti katanac a potom i vrata. Njega sigurno čuvam.

Nakon kratke a strastvene večeri koju sam imala sa njim, moje telo nije moglo celu noć da se smiri. Vrućinu koju sam osećala unutar sebe svaki put kad pomislim na njega me je celu noć držala budnom. Momenti kada bi sklopila oči  bila su samo sećanja na njega. Dodire, poljupce, njegovo telo i strast koju smo imali. Iznenađena sam kako sam dan pregurala bez minuta sna, već sam bila puna energije i poletnosti, i znam da su to svi primetili na poslu ali su ćutali i ništa me nisu pitali. Iako se nije javio, nisam osećala ništa loše, ni samoću ni uvređenost, šta više prijalo mi je jer bi me njegov poziv još više poremetio. Ali zato njegov dolazak opet na moja vrata su popunila svaku prazninu ako je uopšte i postojala tog dana. Iz jedne strastvene večeri, pretvarala se u drugu i svaku narednu. Bili su to dolasci puni strasti. Čist seks. Uzimali smo sve jedno od drugog, kao da nam je poslednje, kao da nam životi zavise od toga. I uprkos upali celog mog tela kao da nikada u životu nisam trenirala, nekako sam osećala mirnoću što ni jednog trenutka nismo spavali u mom krevetu. Uvek je to bio hodnik, dnevni boravak, kuhinja i sva ne udobna moguća mesta, ali se nisam bunila. Osećam kad bi legla s njim u svoj krevet, da bi to bilo nešto sasvim drugačije. Tada bi to bilo intimnije i mislim da bi to sve preokrenulo u meni. Rešila sam samo da ne mislim ni o čemu drugom sem da uživam, bar neko vreme.

To neko vreme je bilo samo par dana. Petak je veče koje uvek koristim da se nakon radne nedelje opustim sa devojkama u našem omiljenom baru.  Ovaj put pažljivo konzumiramo alkohol, jer nemam volju da opet preživljavam mamurluk od prethodnog vikenda. Pokušavam da se skoncentrišem na priču o kojoj priča Niki, ali moje misli ipak lutaju i odlaze njemu. Pitam se da li će doći i večeras, ali se plašim da će ovakva rutina dešavanja da mi postane zavist i može me dovesti do ludila. Mi smo sada samo dva tela koja zadovoljavaju jedno drugog i ništa više od toga.

,,Liv, gde si odlutala?", maše mi pred očima Melina rukom.

,,Tu sam, nego sam nešto razmišljala o poslu", odgovaram i uzimam piće u ruku.