Lotos

Veruj mi

Već neko vreme sedim sklupčana na podu pored lifta, čekajući ga. Kao pas svog gazdu. I da želim da odem, ne bi mogla. Šifre lifta su promenjene a ni vrata nisu ništa bolja, i ona traže da se nešto ukuca. Osećam se kao da sam zarobljena u nekom sefu i čekam da me otključaju. Glavu sam oslonila na svoje šake i gledam u jednu tačku na podu. U glavi pokušavam da presložim sve reči izrečene između nas dvoje. Loren. Džejsona. Možda ja grešim. Dozvoljavam da me svi oni poljuljaju u vezi nas. Očigledno je da svi oni imaju nešto protiv njega. A ubija me što mi on ništa ne govori, već samo traži da mu verujem. Želim da mu verujem, ali me ubija sve ono što ne znam. Sve ono što mi drugi govore, a ne i on. Udahnem isfrustirano i naslonim glavu na zid.

,,Ah Nejtan, šta mi radiš to?", zašto ne možemo samo da budemo srećni?

Na trenutak zažmurim, a onda čujem lift. Otvaram oči ali se ne pomeram. On je. Osećam ga. Podignem pogled i vidim kako ulazi. Ugledao me je kako sedim i samo prošao pored mene, a onda naglo stao. Posmatram kako stoji i teško gutam knedlu. Ne znam više ni šta da mislim ni da kažem. Okreće se i vraća ka meni i liftu. Radi isto što i ja. Seo je na pod pored lifta. Oslanja svoje duge jake ruke na svoja kolena, a među prstima vrti ključeve kao da tako pokušava da umiri nervozu unutar sebe. Ćutim. Znam da će on prvi progovoriti.

,,Džejsona poznajem od malih nogu.", počinje tiho i prve reči koje izgovara me iznenade.

,,Tomas, Džejson i ja smo bili najbolji drugovi. Bili smo nerazdvojni. Kao tri musketara, kako su nas majke nazivale. Svi smo bili kao jedna velika porodica. Kao deca smo se međusobno zakleli da ćemo uvek biti tu jedan za drugog. A kako smo odrastali i iz nestašnih dečaka polako prelazili u napaljene momke, dogovor je bio da niko ne sme da zezne drugog zbog devojke. Nema otimanja oko devojaka. Ne smem zbog jedne devojke da izdam prijateljstvo. Tako smo u to dodali i naše sestre. Bile su zabranjene. Meni je to najviše odgovaralo, jer sam primećivao od malih nogu da je moja mala sestra Natali zaljubljena u Džejsona." Okrećem se ka njemu kako bi ga bolje videla, dok on gleda u jednu tačku ispred sebe. Znam taj pogled. Priseća se. Vraća film u glavi.

,,Mislio sam da će to biti prolazno. Da je to samo detinje zaljubljivanje. Ali onda je sve to preraslo u još veće. Nekad sam mislio da je Natali opsednuta Džejsonom. On je takođe znao da je ona od malih nogu zaljubljena u njega. Bilo mu je simpatično. A onda su u naše živote ušle devojke. Seks. Pijanstva. Ludovanja. On nije primećivao kakva je Natali. Nije video koliko je povređena. Jer nju nikada nije gledao drugačijim pogledom od pogleda mlađe sestre. Video sam da pati. Čak sam joj to rekao. Da izbaci te glupe i suludne zamisli u glavi. Nikad ne bi želeo patnju u njenom životu, a to je upravo bilo. Onda sam bio ogorčen na sve. Na sebe. Nju. Njega. Sve devojke s kojima je bio. Mislio sam da kada odemo na koledž da će udaljenost učiniti da ga preboli, zaboravi. Pogrešio sam.", zastaje. Prstima steže vrh nosa i jako zažmuri. Kao da pokušava da odagna bol.

,,Porasla je. Sve više je izgledala kao zrela devojka. Kao devojke sa kojima smo mi izlazili i zezali. Više nije bila dete. Džejson je shvatio da je ona ludo zaljubljena u njega. A onda je i on nju počeo da gleda drugačije. Suzdržavao se. Strah ga je obgrlio. Svaki put bi primetio kako je gleda kada uđe u prostoriju, a onda bi je izbegavao. Zbog mene, našeg prijateljstva. Ona je bila uporna. Ja još više da ne dozvolim da se među njima nešto desi. Upozorio sam ga da je se kloni. Tu su počele naše trzavice u prijateljstvu. Bio sam idiot. Uvek sam želeo da bude po mom." Poslednje reči me podsete da ni danas nije ništa bolji po tom pitanju. Rekla bih mu, ali ne želim da ga prekidam.

,,Mislio sam da radim pravu stvar, a samo sam sve pogoršavao. Kad sam hteo da popustim u vezi njih dvoje. Da otvoreno popričam sa Džejsonom. Da ako su njegove namere dobre i drugačije od onog kako smo se ponašali sa drugim devojkama, može da bude sa Natali. Ali i za to da sačeka da ona postane punoletna. Otišao sam kod njega, i nju sam zatekao kod njega u sobi. Bila je polu-gola i ljubili su se. Poludeo sam. Sklonio sam je od njega i udario ga . Taj udarac je više zaboleo mene nego njega i nju. Kleo se da nije imao ništa s njom. Da je ona došla kod njega. Skinula se i bukvalno ga zaskočila. Nisam mu verovao. Naravno da sam bio stariji brat koji štiti svoju mlađu nevinu sestru. Ona je pokušavala da ga pravda. Da govori kako je ona ta koja je kriva, ali bes u meni nije hteo da je čuje. Samo su se stvari pogoršavale." Nasloni glavu na zid i dva puta udari o njega.