Lotos

Tajne

,,Džon!", dovikujem i mašem dok izlazim sa aerodorma i idem ka Džonu koji me čeka na parkingu. Kreće mi u susret i sa velikim osmehom na licu, zagrli i poljubi.

,,Princezo moja." izgovara i uzima mi kofer iz ruke. ,,Tako sam srećan što si došla."

,,Znaš da nikad ne bi propustila tvoj rođendan." Odgovaram i sedam u automobil, ili bolje reći njegov ''Super kamionet''. Ali ne onaj stari blatnjavi koji se vozi po imanju, ovaj mu je sjajan za grad, da njegovu damu, gospodaricu njegovog srca ne bude sramota da se vozi kako on kaže.

,,Znam, princezo. Sve se polako sprema po tvojim komandama, ti ćeš samo finalno spremanje da završiš i zabava konačno može da počne." izgovara sa olakšanjem, kao da samo jedva čeka da zabava počne, pripreme završe i da mu bude lakše, jer je on neko ko ne voli da bude u centru pažnje na takav način. Ipak zbog tetke , mene i mnogih drugih dragih ljudi, trpi i zažmuri na jedno oko, samo da pregura te momente a da nikoga ne uvredi. Uključuje se na put, pali muziku na radiju i moje telo i um konačno mogu da se opuste.

Nakon sinoćne zabave, po povratku kući sve što sam želela jeste da što pre uzmem kofere i krenem na aerodrom. Uprkos tome što je let za Mineaopolis  bio tek u osam sati ujutru, na brzinu sam se istuširala, pozvala taksi i uputila ka aerodromu na kom sam sedela i čekala četiri sata pre leta. Tih četiri sata i sat ipo leta, su bili za mene kao agonija. Sve što sam želela jeste da se što pre sklonim iz Čikaga. Pri sletanju nisam osetila olakšanje koje sam željno iščekivala, već je u meni još više buktila vatra od besa, što su moji postupci ponovno bežanje od problema za moja osećanja. Jednog trenutka sam spremna da se svemu suprostavim, a već sledećeg kad ne ide kako želim, ja bežim.

Kada sam videla Nejtana kako odlazi, želela sam da potrčim za njim, ali moje noge kao da su bile ukopane u zemlju. Osećala sam se čudnom nakon Džejsonove blizine i poljupca blizu usana, kao i to da je sve video Nejt. Plašila sam se neke nemile reakcije koja je mogla da se desi na zabavi, ali shvatila sam da Nejtan nije neko ko bi pravio javno neku scenu zbog svog ugleda, što je dobro i zbog mene.

Ne znam da li me je tražio nakon zabave. Ne znam ni da li želi da me vidi. Prva sam bežala od njega. Nisam želela više da budem s njim. Onda sam mu na moje iznenađenje dala znak da bi možda i mogla sa njim opet pokušati. Da bi na kraju video scenu sa Džejsonom i otišao, a ja nisam pokušala ni da ga zaustavim. Da opravdam da ne postoji ništa između Džejsona i mene. Da mi veruje. Ništa. Jednostavno ostala sam ukopana, i na kraju pobegla. Gledam u telefon, koji po prvi put nisam ugasila i čekam njegov poziv. Ja, njegov. Umesto on moj.

,,Princezo, zamišljena si ceo put. Da li je sve u redu?", prene me iz misli Džon.

,,Da, da...samo sam malo umorna, a u glavi su mi milion obaveza koje moram da završim kad se vratim.", osmehnem se i vratim pogled na put. Nisam ni bila svesna da uskoro stižemo. Da li je moguće da sam ceo put ćutala i bila u svojim mislima. Šta će Džon pomisliti.

,,Ako imaš neki problem, Emi i meni možeš sve da kažeš. Znaš to?"

,,Naravno da znam.", odgovaram kratko, nadajući se da će nakon toga prestati sa ispitivanjem, ali ipak nakon duže pauze opet progovara.

,,Da li znaš, da tvoji baka i deka nisu podržavali vezu između Eme i mene?", samo ga pogledam i ćutim, puštajući ga da nastavi.

,,Znaš da su teško živeli i da su sve radili samo da pruže što više mogu za svog sina i ćerku. Upisala je studije i bila među najboljim studentima, a ja sam stao na njen put da bude uspešna žena i odveo je daleko od Čikaga, da bude uz mene kao moja žena. Naš susret je bio sve sam ne slučajan, bio je sudbina. Znaš tu priču od malih nogu. Spasao je princ na belom konju.", nasmeje se dok priča jer mu se sećanje vraća. Odlično znam priču njihovog upoznavanja. Teksas. Leto. Tetka je išla sa svojim prijateljima sa studija na putovanje, i kako su igrom slučaja osvojili karte u jednom ''nazovi'' kaubojskom baru, za konjičke trke, otišli su iz znatiželje da se zabave. Tetka je imala nemili incident, kada joj je neki momak oteo torbu sa ramena, gde su bila sva njena dokumenta i pare. Trčala je za njim, koliko god je brzo mogla sve dok nije pala i poderala svoja kolena o zemlju i kamenje. Sve se to izdešavalo pored konjušnica gde se očigledno našao Džon sa svojim konjem. Uzjahao je konja i pojurio za lopovom. Sustigao ga, uzeo torbu i vratio se do moje tetke koja je jedva ustala sa zemlje, krvavih kolena. Ali sva bol i strah je nestala, kako je uvek govorila, pri samo pogledu na njega. Pogledi kada su im se susreli, znala je da je on njen princ na belom konju za ceo život. Tako je počela njihova obostrana ljubav koja traje dan danas.