Suočavanje

1.8K 108 14
                                    

Mrzim onaj osećaj kada se nešto željno iščekuje, a sekunde, minuti i sati teku sporo. Čini mi se od prevelike želje kao da se kazaljka na satu ne pomera nego je zabola u jedno mesto i poručuje mi Izgori od iščekivanja!                                                                                                                                                   Fascinantno je kako se moj odnos prema Nejtanu menja iz minuta u minutu. Jednog trenutka bi ga zadavila golim rukama, a već sledećeg bi ga grlila i nikad puštala iz svog naručja. Shvatam da to mišljenje i osećanje imam konstantno od prvog momenta kada sam ga upoznala. Sećanje me vrati na naš prvi susret kada je svojim automobilom prošao pored mene i poprskao me vodom koja je bila na ulici. Ni jedan naš susret nije običan. Uvek je pun strasti, želje, prkosa, nerazumevanja....pomešan raznim osećanjima i strahovima. Više sa moje strane nego njegove, ali to je prosto zato što me izluđuje na više načina. Ne znam da li bi mogla da zbrojim jednom ili dva puta da je naš susret bio miran bez ikakve trzavice i sumnje?

Nervozno šetam kroz stan kao da iščekujem važnu vest, a ne da on dođe? Opet gledam na sat. Ne znam ni kad taj prijem počinje, kada se završava. Do kada misli da ga čekam? Kada je to, vidimo se kasnije?. Već je deset sati, prošlo je dva sata od kada je bio na mojim vratima i strastveno me poljubio.

,,Ludiš, Liv!"

Čak si se dva puta istuširala, ludačo. Uzimam par gutljaja vina i bacim se na dvosed. Maks me gleda umorno i dolazi do mene. Namesti se i počinje da drema. Mogla bi i ja. Kako bi skupila snage kad dođe Nejt. Sklapam oči i utanjam u svoje misli, jer znam da san na oči mi neće doći. Poskočim kad čujem da se moj telefon oglasio. Pogledam na sat i vidim da je prošlo pola sata. Da li sam spavala ili bila budna, ne znam. Ushićeno uzimam telefon u ruke sa nadom da mi piše Nejtan. Ali kao po običaju realnost mi lupi šamar. To je poruka od moje majke. Dvoumim se da li da je otvorim i dozvolim da mi pokvari veče? Pritom jako je kasno da bi mi ona pisala? Ali kako kažu, radoznalost je ubila mačku, pa tako i mene njena poruka je dotukla. Pitam se kakva je ona majka, da li mi je ikada i bila. Ili ona smatra da ovo što čini je briga majke za ćerku? 

Poruku koju mi je poslala sa dve fotografije, učinila je da se opet osećam jadno i izdato. Očigledno je uslikala sa njenim telefon i na momenat se iznenadim otkud da se ona tamo nalazi, a onda shvatim da je ona svuda. Pa čak i na tom navodnom poslovnom prijemu o kojem mi je Nejtan rekao, o kojem ne znam baš ništa. Na slici se nalazi Melisa koja drži za ruku Nejtana, pribijena uz njega sa osmehom na licu dok sa nekim razgovaraju. Izgledaju tako srećno, bezbrižno. Kao da su voljeni poslovni par. Osetim kako mi se okreće želudac u stomaku i imam nagon za povraćanje. Druga slika je kako ga ljubi u ugao usana. Uprkos njegovoj namrštenosti na slici njegova ruka je obavijena oko njenog vitkog struka.

-Dokle ćeš se ponižavati i verovati u njegovu priču?

Ispuštam telefon i trčim brzo do kupatila. Padnem na kolena i ispovraćam sve iz želudca. Znoj oblije moje telo i kičma počinje da mi podrhtava. Nekako ustanem i umijem se, kvaseći vrat hladnom vodom kako bi došla k sebi. A onda pogledam svoj izmučen izraz lica i počnem da kašljem od nervoze. Ne znam ni šta da mislim, ni kako da se osećam, vraćam se u dnevni boravak sa Maksom koji se uznemireno mota oko mojih nogu. Uzimam telefon i prosledim Nejtanu slike sa kratkom porukom. 

-Jebi se, Kartere!

Gasim telefon, i odlazim do kuhinje kako bi popila malo vode u nadi da smirim telo, želudac i nervozni kašalj. Zatim odlazim u krevet, u kom se pokrivam preko glave sa željom da nikad više ustanem iz njega. Izgubila sam pojam o vremenu. Prevrćem se u krevetu u pokušaju da se opustim i zaspim. Bezuspešno. U glavi mi se motaju slike njih dvoje. Reči moje majke. Njegove reči. Ponašanje koje preispitujem. Definitvno ne mogu da ga shvatim. Kakvu igru igra sa mnom? Ah...isfrustirano uzdahnem i počnem da trljam lice i masiram glavu koja će da eksplodira. Uzimam jastuk i stavljam ga preko glave.

LotosTempat cerita menjadi hidup. Temukan sekarang