Lotos

Spremna na rizik

Njegove reči mi odjeknu u glavi i ne mogu ih ignorisati, kao ni njega, koliko god to želela. Polako se okrenem ka njemu i vidim da stoji iza mene par stepenika niže. Glumim da sam zbunjena i tiho progovorim.

,,Ne razumem, Nejtane? Sa čim da prestanem?", upitam a zatim opet tražim ključ u svojoj torbi. Kada ga konačno pronađem vratim pogled ka njemu.

,,Sa tvojim ponašanjem. Nemoj me ignorisati kao da se među nama ništa ne dešava." Priđe mi korak bliže a moje telo instiktivno od straha sa popuštanjem pred njim se pomeri korak nazad.

,,Među nama se ništa i ne dešava, Nejtan", kako ne bi video moj strah u očima okrećem se i otključavam vrata kako bi pobegla što pre od njega iako znam da je to ne moguće.

,,Ne bih tako rekao nakon sinoćnog dešavanja?", pokušam da se okrenem ka njemu, ali on je već iza mene. Otvara vrata i bukvalno me gura da uđem.

,,Šta ne bi rekao? Koliko puta sam ti rekla da odeš, da se skloniš od mene ali ti si uporan", posmatram ga kako zatvara vrata, ali se ne pomeram iz hodnika, jer ću ga onda teže izbaciti iz stana ako odemo dublje u kuću. ,,Evo i sad ti govorim da odeš, ti bukvalno nasilno ulaziš ovde"

,,Rekla pa porekla. Teraš me od sebe pa opet me primaš k sebi. Zašto si sinoć dozvolila da ti priđem i da imamo strastvenu noć? Zašto, Olivia ako želiš da se udaljim od tebe? Ni jednu stvar ne odradiš do kraja. Ne držiš do reči sve što govoriš, već popuštaš i sad me opet teraš od sebe. Šta je sledeće? Šta pokušavaš, Olivia?" Osećam da sam upala u zamku iz koje nema izlaza. Susret i razgovor sa njim ne mogu više da izbegnem.

,,Šta pokušavam? Pokušavam da zaštitim sebe, u redu. Od svih ljudi iz okoline. Ne znam šta je istina u celoj našoj priči. Poludela sam! Poludela sam od tvoje bliskosti, od toga da ne znam šta tačno želiš i misliš. Ne mogu da spavam! Ne mogu da jedem, da više ispravno mislim, Nejtane! Ne mogu više!", iz sve snage vičem na njega i izbacujem sve ono što me danima guši i lomi. Borim se za vazduh i dišem kao da sam trčala maraton, a zatim me on uhvati za obraze i pomalo grubo pribije uza zid. Ispustim torbu i uhvatim se za njegove ruke. Obruši se na moje usne i preko potreban vazduh mi on daje kao šansu da dišem i živim. Napusti moje usne i osloni čelo na moje, držeći moje lice i dalje u svojim dlanovim i svojim telo moje prikovano uza zid.

,,Samo je ovo bitno, Liv. Naša bliskost i strast. Svaki moj poljubac je iskren, i ništa drugo ne postoji sem nas dvoje. Veruj mi, u ovoj priči smo ti i ja."

,,Ne mogu, Nejtane!", tiho i drhtavo izgovorim.

,,Možeš! Sve će se promeniti, o svemu ćemo pričati. Sve ćeš znati i posle ćeš lako svoja osećanja prepustiti meni." Odvaja se od mene i kreće uz stepenice na sprat da se penje.

,,Neću sad ništa da pričamo, moramo da se spakujemo", dobacuje i nestaje sa stepenica. Ostavlja me zbunjenu i brzo se penjem za njim.

,,Šta da pakujemo? Šta pričaš, Nejtane!?", ulećem u garderober i gledam šta radi. Očigledno se dobro snalazi jer zna gde mi šta stoji. Šokirano gledam kako uzima moj sportski ranac i u njega stavlja farmerke, donji deo trenerke, dve majice, duks i uzima crnu kožnu jaknu prebacivši je preko svog ramena.  Zatim uzima jedne patike i stavlja pored ranca. Odlazi do fioke sa donjim vešom i uzima par čipkastih gaćica, mrmljajući nešto u svoju bradu. 

,,Da li ćeš mi reći šta radiš?", prilazim mu i uzimam ranac iz ruke u koji je brzo i sve potrebno lepo složio. Ovo je dokaz da se muškarci bez pune muke brzo spakuju od žena. ,, Zašto pakuješ moje stvari, i odakle ti pomisao da bi negde s tobom išla?", počnem da vičem na njega jer se ponaša kao da me ne vidi. 

,,Idemo van grada!", uzima mi natrag ranac i zatvara ga. Stavlja ga preko drugog ramena i saginje se da uzme patike. 

,,Možeš samo da sanjaš. Ja, s tobom ne idem ni do ćoška!", izričita sam i pomeram se u stranu. Pogleda me i samo se sarkastično nasmeje, a zatim izađe iz garderobera. Ostanem da stojim i gledam oko sebe, a onda potrčim za njim. Već je nestao niz stepenice i čujem ulazna vrata da se otvaraju. Polako silazim i stanem na pola stepenica. Nema ni moje torbe koja je ostala u hodniku i ne mogu da verujem šta radi. Pažljivo silazim niže a onda naglo stanem kad vidim da se vraća unutra.