Lotos

Sigurna pored njega

Konačno se budim iz mrtvila i pokrećem. Silazim taj jedan stepenik na kome čini mi se stojim zaleđeno neko vreme. Ne mogu da ne primetim da izgleda očaravajuće u svom crnom odelu i beloj košulji bez kravate. Kosa mu je dečački razbarušena, brada od dva dana i osmeh od milion dolara. A onda sve to potisne sećanje na naš poslednji susret i dešavanja između nas i trgne me. Povlačim ruku iz njegove i trudim se da ga ne streljam pogledom već se sarkastično nasmejem.

,,Šta ćeš ti ovde?"procedim kroz zube jer se suzdržavam da ne vrisnem pred svima na njega.

,,Olivia, kako glupo pitanje. Naravno da ću biti ovde pored tebe večeras", njegov odgovor me još više iznervira, ali pre nego što pokušam na fin način da ga izbacim prema meni se kreće moja tetka.

,,Liv, dušo..", prilazi mi tetka Ema zajedno sa Džonom. Pogledam ih i uspem da ugledam u daljini devojke sa Larom pored koje stoji njen brat Tomas i Čejs se u njihovoj blizini.

,,Čestitam ti još jednom, princezo", grli me tetka i Džon, a zatim pogled usmere ka Nejtanu. Znam da ga je tetka odmah prepoznala ali to ne pokazuje.

,,Hoćeš li me upoznati sa..." , i ne stigne da dovrši do kraja pitanje, Nejtan već odgovara.

,,Nejtan Karter! Dečko ove prisutne, uspešne i lepe žene", ljubazno se predstavlja i poklanja osmeh mojoj tetki dok pruža ruku ka njoj da se pozdrave, a druga mu nežno stoji na mojim leđima.

,,Vi mora da ste čuvena tetka Ema?", rukuju se i moja tetka uzvraća ljubaznošću

,,Da, drago mi je da se konačno upoznajemo Nejtane. Ovo je moj suprug Džon", pokazuje rukom na njega i Nejtan se rukuje i sa Džonom koji ga posmatra sa opreznošću. Ni tetkin pogled nije ništa drugačiji dok gleda Nejtana. Pažljivo ga posmatra i kao da potajno strahuje zbog nečega.

,,Drago mi je da sam upoznao porodicu koju Liv mnogo voli i poštuje. Čuo sam samo reči ljubavi i poštovanja o vama"

,,I mi osobu koja je probudila osmeh i srce naše Liv", odgovara moja tetka, a ja imam osećaj da ću propasti u zemlju. Ne od sramote, već od trenutne situacije koja se odigrava a nemam prave reči da je nazovem.

,,Njen osmeh i sreća mi je najvažnije. Drago mi je da ste to primetili", odgovara i pogleda me. Pitam se dal da povraćam ili mu lupim šamar.

,,Oh tu ste", odjednom se pojavljuje Loren i kad ugleda Nejtana vidim da joj nije svejedno. ,,Ema, vidim upoznala si gospodina Kartera."

,,Da", odgovara tetka i u pokušaju da nešto kaže, moja majka upada u reč.

,,Olivia je gospodinu Karteru organizovala čuvenu proslavu pre mesec dana, o kojoj se konstantno priča i piše. Lepo što je mladi Karter došao da pruži podršku našoj Liv, kao i mnogi drugi ovde", pokušava da nešto kaže i ne sviđa mi se u kom smeru to ide. ,,Sećaš se naše drugarice iz škole Keti Oslen, što se udala za čuvenog Majkla Dosona ? Njihova ćerka Melisa je verenica gospodina Kartera. Zar ti se ne čini kako je svet mali i kako smo svi povezani?", njene reči me probodu kao bodeži u stomak da imam potrebu da se savijem i udahnem vazduh kako bi preživela. Šokiran izraz lica moje tetke i Džona ne mogu da izbrišem. Zgroženi su postupkom moje majke, i nadam se da tetka konačno shvata da sa Loren ne možeš da imaš nikakvu komunikaciju a kamoli bliskost. Suzdržavam se da ne počnem da kašljem od panike koja se stvara u meni, a mogu da osetim kako se Nejtanova ruka ukrutila od besa na mojim leđima i kako steže moj struk i približava me sebi. Od šoka odjednom sam ostala bez reči, jer znam da ovo ne mogu na miru i tihim tonom da odgovorim majci, već bi je uhvatila za ruku i vukla celom prostorijom dok je ne bi izbacila napolje kao vreću đubreta. A onda čujem kako se Nejtan slatko nasmejao i bukvalno me malo trgao jer je osetio moju napetost. Pogledam ga a zatim u nju kojoj ništa nije smešno i gleda sa čuđenjem u Nejtana.