Lotos

Bol

Budi me alarm na telefonu, i prstima opipavam da ga prekinem. Pada na pod sa noćnog stočića, i ne obazirem se na njega. Bukvalno se budim sa glavoboljom i unapred znam da će ovo biti loš dan po mene. Protežem se i drugom rukom prelazim po krevetu, tražeći njega. Ali ga nema. Otvaram oči i podižem se u sedeći položaj. 

,,Nejtan!", tiho ga dozovem. Tišina me okružuje. Ne mogu da verujem da je ustao a da mene nije probudio. Ustajem i tražim ga u kupatilu ali ga nema.

,,Nejtan!", opet ga dozivam ali sad glasnije. Krenem ka dnevnom boravku da ga potražim, ali ni traga ni glasa od njega u celom stanu. Pre nego što ga pozovem na telefon, odlazim u kuhinju na interfon ali tu me sačeka zalepljen papir sa porukom.

-Morao sam ranije da izađem. Ronald te vozi na posao.

U stomaku mi se stvori grč. Izgužvam papir i bacim ga. Zašto imam loš predosećaj? Otrčim do sobe i tražim telefon na podu. Odmah okrećem njegov broj. Ponašam se kao ljubomorna devojka, koja zove dečka i svaki njegov korak kontroliše. Ali pre nego što sebe prekorim zbog toga, on se javlja.

,,Liv, ljubavi.", tiho izgovara moje ime, da na momenat zazvuči zabrinuto.

,,Da li je sve u redu?"

,,Da, da...", pročistim grlo i odgovorim. ,,Samo sam htela da te čujem. Uplašila sam se kad te nisam videla od jutros."

,,Ostavio sam ti poruku. Morao sam ranije da izađem zbog posla. Nisam hteo da te budim.", nadam se da je u pitanju posao a ne nešto drugo.

,,Volela bih da jesi. Želela sam da te vidim.", na moje reči glasno uzdahne.

,,Videćeš me kasnije. Sada bi morao da idem, imam važan sastanak."

,,U redu, ljubavi. Vidimo se.", odgovaram i prekidam. 

Nisam ga pitala da li se čuo sa Markom. Šta su i kako na kraju odlučili da urade? Moram da prestanem da svoju glavu zamaram. Prepustila sam mu sve, i verovaću mu kao što mi je to tražio. A sada se Liv spremi za posao i skoncentriši inaće ćeš propasti.

*  *  *  *

,,Kome je to stigao nov automobil?", Melina bukvalno upada u moju kancelariju i seda ispre mene.

,,Da, videla sam ga u garaži. Samo još da se oslobodim Nejtanovog vozača i auto je zvanično moj.", isfrustirano uzdahnem i bacim papire na sto koje sam držala u rukama.

,,Izvini što sam morala preko firme da ga uzmem. Čim sredim neke papire isplatiću ga. Znaš da ne volim da uzimam takve stvari preko posla."

,,Opusti se Barbi. Koliko je firma moja toliko je i tvoja. Imaš pravo na to.", uverava me.

,,Nego reci mi kada smo kod automobila, zna li se nešto?", opet glasno uzdahnem i rukama prođem preko kose koja je podignuta u visok rep.

,,To su bile Melisa i Nina.", sa teškoćom izgovorim. Gledam kako pravi šokiran izraz lica. Nasmeje se, pa joj se neverica oslika. 

,,Nina? Nina...tvoja Nina? Sestra?", zamuckuje. Samo joj klimnem glavom.

,,Kučke!", glasno ospuje i ustane.

,,Za vešticu Melisu nisam iznenađena, ali Nina? Kakve sad ona veze ima sa time?"

,,Ne bi znala da ti kažem? Mark je pronašao momka koji je to odradio za njih dve."

,,Šta ćeš uraditi? Šta kaže Nejtan na sve to?", opet sedne ispred mene.

,,Nejtan mi je rekao da će on sve rešiti. Jedno je sigurno, da ako ih prijavimo, neće biti dobro ni za njega ni za mene. Pročuće se, majka će mi se nakačiti za vrat. Ne bi bilo lako. Previše je stvari koje mogu da nam se dese. U groznoj smo poziciji. Mark je rekao da će srediti sve da drugi ne otkriju pravu istinu. Kako ćemo i na koji način mi srediti međusobno taj problem, ne znam?", očajna sam i zaplakala bi istog trena. Ne smem, obećala sam Nejtanu. Nema suza zbog njih.