Lotos

Moj put

A sada malo, On!  

Nejtan.

Stiskam svoje pesnice kraj tela, i trudim se da brojim do deset  kako bi smirio  bes. U suprotnom ništa dobro ne bi se desilo. Kad sam video da Džejson ide za Liv, a zatim je i spasi pada niz stepenice, poželeo sam da ga udarim samo iz razloga što je pored nje. A momenat u kom je iznenada ljubi, tada sam poželeo da ga ubijem. Ne znam šta se prelomilo u meni, da se samo okrenem i odem. Došao sam ovde samo s namerom nju da vidim. Kada sam saznao da će ona biti počasni gost i da je sve to njena organizacija, spremio sam se i krenuo. Nažalost, Melisa je shvatila moj potez i nacrtala se na mojim vratima kako bi išli zajedno. Priznajem da sam u jednom trenutku želeo da idem s njom samo kako bi Liv napravio ljubomornom. A onda, svestan da tako samo još više mogu da pogoršam stvari između nas. Morao sam da je odvučem od gužve i bar na kratko budem pored nje. Da joj pomutim pamet i stavim do znanja da treba da budemo jedno pored drugog, koliko god se ona opirala. To je urodilo plodom, jer diskretno, na svoj elegantan način, prišla je i poručila da je spremna za taj put daleko od svih, samo ona i ja. Umesto da sam je uzeo u naručje i odveo daleko, odlučio sam da se okrenem i ostavim je njemu. Ali za sada.

,,Nejtan, čekaj!", čujem kako me Melisa doziva i ide za mnom.

,,Melisa, vrati se na zabavu i kloni me se.", Moram da je udaljim od sebe, jer dovoljno sam jednom pogrešio, ne smem opet.

,,Rekla sam ti da nije za tebe. Da će te lako zameniti, jer ne može da te prati."

,,Ko si ti da mi daješ svoje mišljenje!?", okrenem se i proderem na nju.

,,Ovde si došla sa mnom samo da ne bi napravila skandal koji ne treba ni meni ni bilo kome drugom. Za mišljenje te nisam pitao", okrećem se i odlazim od nje, ali me ona i dalje prati.

,,Zar nisi shvatio da te neću lako dati njoj", viče na mene.

,,Ja nikada nisam ni bio tvoj, Melisa. Shvati već jednom!", stane ispred mene i blokira mi put.

,,Ti ćeš uvek biti moj. Uvek ćeš se meni vratiti, jer to tvoje ludilo samo ja mogu da trpim. I znaj da posle toliko godina čekanja, trpnje i tvog iživljavanja nada mnom, neću lako prepustiti da odeš njoj. Ja te zaslužujem, ne ona! Boriću se za tebe, pa makar i rekla ono što znam.", preti mi prstom i rizikuje da poludim zbog nje i uradim ko zna šta.

,,Ti meni ne možeš da pretiš!", uhvatim je za ruku i cimnem bliže sebi. ,,Pokušaj još jednom da se igraš takvim rečima i biće ti poslednje!", besno kroz zube izgovorim i pustim naglo da se zateturala. Bes i šok joj se ocrtava na licu. Pokušava da nešto kaže, ali je obilazim i odlazim. Nemam snage da se sada s njom bavim. Možda sam pogrešio što sam je ostavio, jer može da napravi neki skandal koji će škoditi i meni i Liv. Ipak mislim da je pametna, i da joj to sada trenutno neće goditi kao inače. Biće mirna.

Iako ja nisam. Dvoumio sam se da li da odem odmah do njene kuće i tu je sačekam, ili da samo odem. Moje razmišljanje me je dovelo pred njen prag tek rano ujutru. Ali ona nije bila tu. Prvo sam pomislio da se još nije vratila, ali onda mi je njena komšinica koja čuva Maksa rekla da je ona već otputovala. Nije znala gde, ili mi možda nije želela reći, znam samo da je u meni kuljao bes. Gde je mogla tako brzo da nestane? Bio sam ceo dan izgubljen. Lud. Opasan po druge, da sam uspešno izbegao Tomasa da ne dođe. Ne želim da opet iskalim bes na njega. Druga noć koja je opet prošla bez spavanja i u razmišljanju o njoj. A onda, stigla je poruka koja me je iznenadila. Kratka i jasna sa lokacijom gde se, Liv nalazi. Naravno, gde bi ona bila ako ne kod svoje porodice. Nisam dugo odugovlačio. Spakovao sam se, seo u automobil i zaputio se ka njoj. Iznenađujuće je kako mi je vožnja prijala čak do Mineapolisa. Uspeo sam da ohladim glavu i spremim se na susret sa njom. Ne znam šta da očekujem kada me bude videla, ali jedno znam. Ne vraćam se natrag bez nje.