Lotos

Druga runda

Imam osećaj da je večnost prošla od kako stojimo na vratima i gledamo se, a ne svega par sekundi. Mislila sam da ću neizbežan susret sa njim moći da isplaniram i spremim se, ali planovi nikad ne ispadnu onako kako mi to želimo. Život te iznenadi kad se najmanje nadaš. To se upravo sad dešava. Gledam ga kako je ramenom naslonjen na zid, sa rukama u džepovima od pantalona. U sasvim drugom izdanju od poslovnog čoveka. Kao nestašni dečko, razbarušene talasaste kose, bela majica, braon jakna i tamne pantalone. Znam da opet u odnosu na njega izgledam jadno u trenerci i crnoj običnoj majici, kao što sam jednom prilikom u istim kasnim satima našla pored njega u sali za zabavu. Ali nedozvoljavam da sebe time utučem jer ovo sam ja, ne sijam uvek kao što bi volela moja majka.

,,Ne razumem?", konačno progovorim na njegove reči da sam pobegulja, praveći se kao da se ništa nije desilo i da ne znam šta želi od mene.

,,Smatrao sam te odgovornijom", odgovara, a zatim se ispravi i polako krene ka meni.

,,Nisam očekivao da si kukavica? Da bežiš kad zagusti", njegove reči počinju da me vređaju, a on nastavlja da se kreće ka meni i ulazi polako u moju kuću. Bez da sam to htela, ali moji koraci koji idu nazad mu to dozvoljavaju.

,,Mislio sam da ti ideš do kraja. Da si tu kad je i najgore, ali prevario sam se. Ti bežiš od problema", gura rukom ulazna vrata i zatvara ih uz malo jače lupanje. Svesna da je kročio na moju sigurnu teritoriju i da pokušava da je uzdrma iz temelja, budim se iz opčinjenosti koju imam pored njega i nastavljam da se pravim da ne znam o čemu priča.

,,Problema?", zbunjeno upitam. ,,Ja ne vidim nikakav problem, gospodine Karter", nasmeje se na moje reči i kako sam ga oslovila. ,,Što se tiče mog navodnog bežanja, ja nemam nameru da bežim. Ja samo jednostavno odlazim od nečega što više nije vredno moje prisutnosti."

,,Ja nisam vredan tvoje prisutnosti?", prilazi mi polako i bukvalno me tera da se pribijem uz zid.

,,Svoj deo posla sam uspešno obavila", odmah okrećem fokus na posao, samo da izbegnem da pričamo o nama. ,,To ne znači da bi trebalo da bude problema oko finansija koje koče sa vaše strane. Sutra će Nikol doći da to rešite. A ako mislite gospodine Karter, na nemili i neplanirani događaj sa vašom devojkom, mogu samo da vam kažem da se za to obratite lično njoj. Sve što je bilo u mojoj moći da ne iznese tortu ja sam uradila. Kako ne bi došlo do većeg problema, radi vaše reputacije a naravno i moje, morala sam da je pustim da uradi po svom", prilazi mi i samo me gleda. Osećam zid iza sebe i nemam više gde da se pomerim od njega.

,,Nisam znala da je to toliko strašno, da vas je taj problem doveo do mojih vrata u nedelju uveče? Sve što sam vam rekla, to je mogla i Nikol pre neki dan, a i reći će sutra kad dodje u vašu kompaniju na sastanak", nastavljam da pričam, ali me odmah prekine i stavi svoj prst na moje usne.

,,Ko je rekao da sam došao ovde zbog toga?", tiho šapuće i njegov prst klizi sa mojih usana niz bradu i vrat, praveći gorući trag na mojoj koži. ,, Briga me za zabavu, Melisu, tortu i ostale gluposti"

,,Koji je onda razlog takvog ponašanja koje imate prema mojoj drugarici, mojoj firmi? Otkazujete sastanak, zakazujete nov, uplačujete polovinu dogovorene sume novca i sad se još pojavljujete pred mojim vratima?",nastavljam po svom i oseća se drskost u mom glasu koju on primećuje i nasmeje se, pogledom prateći svoje prste koji i dalje miluju moj vrat i obraz.

,,Ti!", progovori i susretne se sa mojim pogledom. ,,Ti, si razlog svega toga, Olivia", drhtavo udahnem i znam da je to primetio. Njegova blizina me opet paralizuje i potreba da se udaljim od njega kako ne bi izgubila razum je sve veća, ali to ne uspevam.

,,Ne zovi me Olivia, moje ime je Liv", sklanjam njegove prste sa mog lica i pokušavam da se sklonim od njega, ali me uhvati oko struka i vrati nazad, pribijajući me uz zid.