Lotos

Tišina

 Izlazim iz zgrade i telo odjednom počinje da mi podrhtava. Adrenalin koji sam imala pored njega me polako napušta. Brzo koračam niz ulicu i dođem do klupe na koju sednem, kako se ne bi srušila. Skidam blejzer sa sebe zbog toplote koja me je oblila, i sada moju kožu greje sunce koje je danas nešto posebno toplije. Pokušavam da samo sedim i smirim se, dok u glavi premotavam svaki delić filma koji se odigrao pre nekoliko minuta. Instiktivno dodirnem svoje usne i nasmejem se sama sebi. Skrećeš s uma, Liv! Neće ti biti pomoći, gotova si. Uplašim se kada u torbi počne da mi vibrira telefon, i sa strahom ga uzimam. Osetim olakšanje kada vidim da me Melina zove.

,,Kaži, Mel!"

,,Pre nego što kažeš kako je prošao sastanak sa Karterom, želim da dođeš u kancelariju. Imam dobre vesti!", sa puno entuzijazma i sreće govori, a zatim spušta slušalicu ne dozvoljavajući mi da se pobunim i odbijem dolazak u firmu jer mi nije bio plan da danas budem tamo. Znam da neću moći da se pobunim protiv Meline, jer me je dovoljno trpela sa svim mojim ludostima i ispadima. Ustajem i krenem ka ulici podižući ruku za taksi. Neverovatno je kako sam brzo stigla do firme, bez gužve u saobraćaju koja mi uvek izjede živce. Ali umesto saobraćaja te živce će da mi izjede Melina.

,,Ne pada mi na pamet, Melina!", povisujem ton i naglo ustanem sa stolice u njenoj kancelariji, odlazim do dvoseda koji ima i bukvalno legnem na njega.

,,Ma daj, Liv. Znaš da nam je taj prostor potreban. Čovek je odlučio da ga proda, po dobroj ceni koja nama odgovara, a za uzvrat da mu uredimo poslovne prostorije koje su mu potrebne", ne mogu da verujem na šta su ovi muškarci spremni da bi došli do nekog svog cilja. Prvo me je Karter na svoj način dovukao pred svoje noge, sad i ovaj gospodin Kobra pokušava. A ni za jednog ne znam šta žele od mene, sem da me samo zbunjuju. Sve što želim jeste da se sklonim od njih ali to je ozgleda nemoguće. Vibrira mi telefon u rukama i vidim da je poruka od Nejtana. Da li sam ga to upravo svojim mislima prizvala? Brzo otvaram poruku i iznenadim se šta piše.

-Bravo! Lekcija je naučena.

,,Liv! Čuješ li me?", iznad glave mi stoji Melina i gleda me.

,,Da, da, čujem te"

,,Ne! Ti mene ne slušaš i izgleda da ću morati kao po običaju sama na svoju ruku neke stvari da završim. Sačekaću Niki da s njom dogovorim oko finasija i konačno ćemo rešiti problem sa prostorom."

,,Melina!" progovorim.

,,Šta Melina? Šta je tu problem da dok se sređuje naš prostor urediš njegov? Čovek je spustio cenu prostora kako bi se napravila razlika koju će da nam plati za njegovo uređenje. Nikol će mi reći koliko ćemo ući u minus sa time, ali verujem da ćemo sve brzo to da povratimo, jer nas očekuje mnogo posla ove godine. I na kraju krajeva nećeš ti lično svaki ekser zakucavati pa da nemaš vremena za njegov deo. Ti si tu da samo osmisliš i da nadgledaš u slobodno vreme radove."Stavila je ruke na bokove i podbočila se dok me strelja pogledom.

,,Znam, ali..", udahnem isfrustirano. ,,Ne sviđa mi se taj Džejson, Mel. Ne želim s njim nikakav posao"

,,Nije ti se svideo ni Karter pa si odlepila za njim"

,,Nije tačno Melina. Ne pričaj gluposti", zgroženo počnem da se branim.

,,Mene si našla da lažeš, Liv", podiže mi noge sa dvoseda i seda, a zatim moje noge vraća preko njenih.

,,Kako je prošlo na sastanku?", upita me i tog momenta ulazi Nikol sva srećna i odgovara umesto mene.

,,Fenomenalno!", gledamo je kako širi ruke od sreće, a zatim sedne na stolicu. ,,Ne znam šta si mu uradila, rekla, ali sastanak nije trajao ni pet minuta nakon tvog odlaska. Papiri su samo potpisani kao da problema nije bilo i odmah smo se razišli. Šta si uradila Liv Montgomeri!?"