Pakujem poslednju stvar u kofer, dok Tamara gunđa kako tim tempom nikada nećemo stići.
"Opusti se, sve je pod kontrolom", govorim joj dok ona negoduje i baca se na moj krevet.
"Ne mogu da dočekam da stignemo. Zamisli samo, mesec dana bez prismotre matoraca, svi oni zgodni momci, dobre žurke..." ushićeno je blebetala, sa osmehom preko celog lica.
I zaista, ni ja nisam ništa manje radosna. Napokon ću uspeti da pobegnem od svakodnevnih obaveza i roditelja koji prate svaki moj korak, danonoćno. Oduvek živim po njihovim pravilima, bez mogućnosti ličnog izbora ili greške. Naučena sam da sve mora biti savršeno, ja u svemu najbolja, a njihov ugled ničim doveden u pitanje. U društvenom sistemu u kom živimo, moja porodica zauzima poprlično visoko mesto na lestvici. Samim tim je svaki put kojim sam želela da krenem morao biti odobren od strane njih. Od malih nogu živim u zlatnom kavezu, što produbljuje činjenicu da me guši svaki pedalj vile u kojoj živim. Sve me guši: luksuz, medijska pažnja, čak i baštovan čije su oči, takođe, uprete u mene, ovaj grad, ljudi... Sve me umara, isuviše.
Ovo leto je moja karta ka oslobođenju, a do te karte je bilo veoma teško doći. Ni sama ne znam kako sam uspela da odobrovoljim roditelje. Mada, sigurna sam da mi to nikada ne bi pošlo za rukom bez Igora, mog starijeg brata. On je uspeo da pobegne od vreve koja vlada u našem domu odlaskom u Kopenhagen. Zasigurno jedina stvar na kojoj mogu da mu pozavidim jeste samostalnost.
"Iv, opet si odlutala... treba da požurimo..."
Spuštam kofer sa kreveta i razgledam po sobi koja je u međuvremenu postala moj beg od svega. Spremna sam.
Leto, stižem!
YOU ARE READING
Moje leto si
RomanceOna je isuviše svoja da bi bila nečija, dok je on alarmantno svačiji da bi bio njen. Šta će se dogoditi kada dve devetnaestogodišnjakinje iza sebe ostave pridike roditelja i nađu se na crnogorskom primorju? Jedna od njih će sve što je ikada mislila...
