Moje leto si

Moje leto si | 8. deo

Zajedno sa Tamarom sam se probila kroz masu i došla do šanka. Miloš je ovoga puta bio zadužen kao barmen.

"Hej, daj mi neki dobar koktel. Jak!", izgovorila sam uz osmeh, trudeći se da čak ni ne okrznem pogledom "separe" levo od šanka. A svim silama sam se napinjala da plenim svojom pojavom. Uzela sam čašu koju mi je Miloš pružio, ni ne pitajući šta je to smućkao i udaljila se odatle, sa stilom kakvim koračam pistama.

Ukrala sam najbolju drugaricu od dečka i prepustila se ritmu muzike. Tamara i ja smo oduvek bile najbolji tandem za veselje, uvek spremne da zanjišemo kukovima na brze taktove. Dok smo igrale, mnogi momci su nam prilazili. Ognjen se mrštio, dok sam ja imala potpunu slobodu, shodno tome što je Tadija sedeo okružen ženskim rodom. A baš ta jedna, koju je Tamara savršeno opisala, bila mu je pripijena uz telo, sa rukom bezobrazno položenom na njegovoj nozi. Moram priznati da sam i kod njega videla isti onaj besan pogled, kao i kod Ognjena, jer su nam se drugi momci približavali, ali se nisam osvrtala. Prvi je počeo. Od onog prepucavanja nakon poljupca, preko toga da ništa među nama nismo razrešili, pa sve do toga da ovu zamalo nije spopao pred svima. Zato nema pravo ni na kakve primedbe na moje, povrh svega, pristojno ponašanje.

Uvijale smo kukovima u ritmu muzike, ispijale koktele i zavodile momke oko sebe. Tamara je nakon nekog vremena nestala sa Ognjenom, a ja ostala u društvu lepuškastog momka. Vrlo fin, čak simpatičan dečko, ali ništa više od toga. Ja se ložim na bezobrazluk i loše momke, pardon, ložim se na Tadiju. Ovaj momak, kome se nisam potrudila ni ime da zapamtim, bio je samo paravan za nadmetanje sa onim koji me istinski privlači.

***
Izvukla sam se iz epicentra dešavanja i praktično pobegla od plavookog mladića. Ponovo sam stajala na terasi sa koje se pružao jedan od najlepših pogleda koje pamtim. Naslonila sam se rukama na ogradu i udahnula. Bilo mi je potrebno vazduha. Od momenta kada sam videla njenu ruku na njegovoj butini i taj degutantni dekolte, prosto nemam vazduha i sve što radim se odvija mehanički, uvežbano, isfolirano. Do mere neprepoznatljivosti. Neko bi zaista poverovao da sam to prava ja. Ali ne, nisam.

Topla letnja noć je grejala moje biće. Ipak, osećala sam se nedovoljno dobrom. Kao da je ceo svet stao jer on ništa nije učinio. Baš kada su kroz glavu protutnjale te misli, začula sam nečije korake iza sebe. Misleći da je to neko ko kao i ja traži malo vazduha, nisam se okrenula, štaviše ni pomerila sa mesta. Za tili čas, nečije telo se našlo iza mog, a snažne ruke zagradile moje, uhvativši se za ogradu. Po parfemu, ali i tetovažama na podlaktici sam znala o kome se radi. Tadija. Baš on, on koga sam najmanje očekivala.

"Opet si sama, malena", šapnuo je uz moje uho, dok se svaki nerv u mom telu napinjao od njegovog glasa.

"Imaš nešto protiv?"

"Ljuti smo zbog?"

"Ko kaže da sam ljuta?"

"Vidim i osećam koliko si napeta..."

"Moja stvar..."

"Šta, onaj lik nije umeo da te opusti? Amater..."

"To tek ne treba da te se tiče."

"Sreća pa sam ja tu."

Kao da nije ni čuo ono što sam izgovorila, sklanjao je kosu sa mog vrata i na njega spuštao svoje meke usne. Osetila sam se kao u raju. Dok je ruke polagao na moje bokove, sve više je grickao vrat željan njegovih dodira. Šarao je šakom preko mog stomaka i sve više se spuštao ka rubovima haljine, koja je bila prilično kratka, samo jednim pokretom je mogao dodirnuti čipku ispod njene površine. To mu je i bio cilj. Ali ga je lagano sprovodio u delo, nije žurio. Puštao je da uživam u svakom njegovom dodiru, poljupcu ostavljenom na ključnoj kosti. Prijalo je. Kao ništa nikada. Rukom je spretno klizio ka krajevima haljine, a onda i lagano dodirivao unutrašnjost butine. Svi leptirići, za koje nisam ni znala da postoje, budili su se u meni. Okrenula sam se ka njemu, ne želeći da mu dopustim da ode do kraja. Pogledao me najlepšim crnim očima na svetu. Nijedne plave se ne mogu meriti sa ovim beskonačnim dubinama u kojima vidim sebe. Naslonio je svoje čelo o moje, i dalje me zarobljavajući šakama. Jednu je lagano prineo do mojih usana i nežno prelazio preko donje usne, povlačeći je lagano.

"Jebem ti, Ivona", rekao je to kroz blag izdah i odmah spustio usne na moje.

Ljubili smo se lagano, ali željno, posesivno, ljubomorno. Sve emocije su stale u tih par pokreta usana koji su se ponavljali, iznova i iznova. Osetila sam ruke na svojim butinama, a potom i to kako me podigao na ivicu ograde. Našao se između mojih nogu, dok nije prekidao poljupce, a ruku je spustio na moju butinu. Povlačeći je i stiskajući, osećala sam koliko me želi. Želela sam i ja njega. I neka sam prokleta, znala sam da moram stati. Ali nisam mogla. Šta će se zbiti ako ga ponovo odbijem? Šta će se zbiti ako mu se predam? Hiljadu pitanja, a nijednog odgovora. Njegove usne, ali i vešte ruke su samo produbljivale agoniju mog kolebanja.

Nakratko se odvojio od mojih usana, oboje smo teško disali.

"Ostaćeš bez ijednog komada odeće, ovde i sada, ako nastaviš ovako da me ljubiš. Jebeno savršenstvo!", blago se nasmejao i dodatno me privukao sebi.

Želela sam ga, ali je on ovoga puta bio obazriv. Nije preduzimao ništa više od neobuzdanih poljubaca. Kao da se plašio odbijanja ili je samo čekao trenutak?

U samo par trenutaka nakon svega, začule su se policijske sirene i opšti metež svih iz kuće. Vrištanje, bežanje, panika. Nisam znala šta me snašlo. Zasigurno bih ostala tu gde jesam, da nije bilo njega.

"Racija", rekao je iznervirano i uhvatio me za ruku.

Trčali smo niz stepenice, sve do ulice. Kada smo bili na sigurnom, tačnije na jednoj od obližnjih plaža, pustio mi je ruku. Tada smo oboje, umesto da se nadišemo, prasnuli u smeh. Sela sam na peščano tlo i posmatrala ga kako čini isto.

"Jebote, je l' moguće da smo toliki baksuzi? Svaki, ali svaki put nas neko prekine!", smejao se i spuštao glavu na moje noge.

Nasmejala sam se jer nisam znala šta bih mu odgovorila, a da pritom ne odam svoje, više nego evidentne, emocije. Kažem emocije, jer ne umem da ih definišem. Ima tu svega: sreće, nekih nepoznatih leptirića, ljubomore, prkosa, inata, razumnih proračuna. Ali ih ne mogu podvesti pod ljubav. Mnogo je ona velika titula za ovih svega par dana strastvenog poznanstva.