Moje leto si

Moje leto si | 2. deo

|Ivona|

Polupijane teturamo ulicom koja vodi do hotela u kom smo odsele. Nimalo se ne kajem zbog toga što se osećam opušteno, osećam se živom po prvi put otkako znam za sebe. Svesno kršim jasno iskazane roditeljske norme i iz uzorne ćerke se pretvaram u buntovnicu. Ali se ne sekiram i to je valjda poenta svega.

"Iv, pogledaj..."

Okrećem se ka njoj i vidim kako u rukama drži flašu votke.

"Gde si to našla?"

"Ukrala sam od jednog dečka, dok si ti zurila u nebo. Ti i tvoje zvezde..."

"Kao da nismo popile dovoljno."

"Pa i nismo, drži ovu flašu da je ne bih popila sama."

***
Budim se i prvo što mi pada na pamet je to kako više nikada neću okusiti ni kap alkohola. Glavobolja me ubija, a Tamara pored spava kao beba. Slike od sinoć lete pred očima, ali nikako da ih povežem. Sećam se u isprekidanim intervalima. Sećam se flaše votke koju smo popile, toga da smo krale nar ispred jedne kuće, pa potom bežale od bakice koja je vikala na nas. Čini mi se da smo onako pijane lutale hodnicima hotela u nemogućnosti nalaženja sobe, pa potom i ležale na podu ispred vrata, jer nismo znale gde je ključ. Pevale smo i smejale se dok sredovečna gospođa nije počela da psuje i time uzbunila ceo hotel. Ipak, sve što u ovom trenutku osećam je sreća, dobro, i malo blama, ali je on neznatan. Ispunjena sam i radosna.

"Jebem ti, Ivona!", počne da viče, onako mamurna, kada skočim na nju i krenem da je budim. Nervozna je, što je posledica prošle noći, a to se može zaključiti po tom "Ivona" i podignutom tonu. Nikada me tako ne zove.

"Hajde, ustaj!"

"Ne dolaziš u obzir, glava mi puca od proklete votke."

"Popij nešto za glavobolju, i ja sam. I udostoji se da idemo na plažu, želim more."

***
Spuštamo se ka plaži, Tamara negoduje svim silama, a ja se trudim da što manje pažnje posvetim njenim pridikama. Dok bosa koračam peskom i uživam u svetlosti koja obasjava moje lice, ne doživljavam nikog oko sebe. Plaža je puna ljudi pa zauzimamo poslednje ležaljke, na samom kraju. Koliko-toliko udaljene od epicentra gužve, reklo bi se da smo pronašle savršeno mesto.

"Hoćeš li sve vreme kao mrtva ležati tu?", pomalo iznervirano se okrenem ka njoj.

"Nemam snage..."

"Ja idem u vodu, ti dođi kad budeš imala snage", izimitiram njen glas i krenem ka plavetnilu kome sam neverovatno blizu. Hladna voda prija mom telu. Kao da odagnava sve loše stvari koje sam ostavila za sobom. Ne osvrćem se oko sebe, prepuštam se sopstvenom zadovoljstvu i puštam mislima da me odvedu daleko.

***
Koračam ka ležaljkama koje smo zauzele i vidim Tamaru kako flertuje sa dva momka koja su se našla pored. Prilazim polako, kada me ova dvojica odmere od glave do pete, pomalo unezvereno.

"Ćao", izgovorim kako bih prekinula neprijatnu tišinu i njihove nepristojne poglede rasute po mojoj koži.

"Ćao, Nikola."

"Ognjen"

"Drago mi je, Ivona."

"Pa, devojke, jeste li raspoložene za druženje?"

"Naravno", Tamara ispali kao iz topa, na šta je presečem pogledom.

"Sjajno, Ognjen i ja pravimo neku žurku večeras. Pozvane ste, naravno."

"Dogovoreno, dolazimo", opet je preuzela ulogu glavnog govornika i pristala ni ne pitavši me za mišljenje.

"Onda se vidimo večeras", izgovori, pa potom odu.

"Tamara, bre..."

"Šta? Mladi, zgodni..."

"I navalentni..."

"Izvini, šta drugo očekuješ od tipova koji te gledaju u bikiniju?"

"Doduše, u pravu si..."

"Idemo na tu žurku da izdominiramo."

"Je l' to bilo pitanje?"

"Ne, to je naređenje, tebi upućeno!", pogleda me prekorno, pa rukama pokaže kako motri na mene.

"Dobro, dobro, idemo..."

***
Stojim pred ogledalom u pripijenoj i veoma kratkoj haljini, i pritom razmišljam o tome da promenim odevnu kombinaciju. Možda želim nešto jednostavnije i manje upadljivo. Ipak ne. Glasić u glavi poručuje kako treba da plenim, ne znam zašto, ali me moja intuicija pomalo plaši. Imam leptiriće u stomaku koji me bacaju u ozbiljno razmišljanje.

"Zamišljena si zbog?"

"Zbog toga što mi neki osećaj govori da ne radim ovo."

"Daj, Iv, zar ćeš stvarno ostati ovde zbog toga?"

"Ne znam, imam neki čudan osećaj..."

"Znaš šta? Jebeš ga... idemo na žurku!"

Nasmeje me i natera da krenem. Iako me osećaj nikada ne vara, odlučim da ga zanemarim i nastavim kao da se ništa nije dogodilo koji minut pre.

***
Ulazimo u kuću u kojoj su momci sa plaže organizovali žurku. Mnogo ljudi, alkohola, bluda, glasne muzike...

"Wow, ovo mi se već dopada", izgovori mi uz uho, jer je drugačije ne mogu čuti od jačine muzike. Di-džej se baš trudi da prisutnima raznese bubne opne. Ako mu je to cilj, moram priznati da mu savršeno ide.

"Idem po piće", izgovorim i krenem ka improvizovanom šanku. Uzimam dva šota nečega što sam prvo uhvatila i vraćam se ka Tamari, koja razgovara sa Ognjenom.

"Ćao"

"Hej, ćao, drago mi je da vas vidim..."

"I nama je", učtivo uzvratim i sačekam da se skloni.

"Dobar, hm, šta kažeš?"

"Kažem ne, Tamara, lik je prepotentan..."

"Što bi me sprečilo zbog?"

Počnem da se smejem i shvatim da je u pravu i da se pretvaram u džangrizavu babu koja vreba pogrešne odluke. Celo leto je tu za pogrešne odluke i treba ih činiti.

"Pazi šta radiš..." šapnem joj i pogledam u Ognjena koji je doslovno guta pogledom sa drugog kraja prostorije.

|Tadija|

Kasnim na žurku, ali jebiga, morao sam da dodam još neku reckicu. Mnogo riba je ispred mene dok koračam ka ekipi,  proždiru me pogledom kao pirane, ali se ne bunim, ni najmanje. Prija mi pažnja, naročito ženska.

"Gde si, brate..."

"O, evo ga gospodin", izgovori Nikola kada se smestim na stolicu pored šanka.

"Znam, kasnim..."

"Valjda imaš dobar razlog?"

"Naravno! Ovaj, gde su ostali?"

"Miloš je otišao po ostatak alkohola, Stefan je gore sa nekom, a Ogi obleće oko neke male..."

"Koje tačno, ne bih da se bijemo oko ribe večeras?"

"Ona mala u beloj haljini", pokaže mi očima, a ja ostanem zaleđen u trenutku. Sa tom devojkom je bila i lepotica iz bara. Koliko je samo zgodna, prosto savršena. Iz nje izbija sampouzdanje, vaspitanje, zrači sjajnim vibracijama. Zapanjujuće mi je koliko razmišljam o devojci čije ime ne znam. Ne mogu da joj uočim ni jednu jedinu manu. Božanstvo je sišlo na zemlju da kazni mene grešnog. Polako počinjem da se molim da Ogi smuva njenu drugaricu i oslobodi mi pristup.

"Gde si odlutao čoveče?", Nikola mi mahne pred očima.

"Ovaj, izvini, nešto sam se zamislio..."

"Šta vam je svima večeras?", pita više za sebe i nastavlja sa pravljenjem koktela.