Moje leto si

Moje leto si | 22. deo

Uhvatio me za ruku i poveo kroz masu koja se kao i svake večeri našla u kući. Postala je to naša baza, a nisam ni slutila da će tako nešto postojati kada sam se ushićeno pakovala za more. Mnogo toga nisam mogla ni da naslutim, a dogodilo se neverovatnom brzinom. I prija mi.

Znate onaj najlepši ženski osećaj kada vas vaše biće sa ponosom vodi za ruku. Kada se osećate voljeno, poletno, kada se ljubomorni pogledi lepe po vašoj koži. Neskromno moram priznati da mi nijedna dosadašnja revija nije podigla samopouzdanje, čak ni blizu značila, kao hod sa njim kroz nepreglednu masu. Svi oči bile su na nama. Devojke su zavidele meni, a momci njemu. A mi... pa, mi smo blistali najčistijim ljubavnim sjajem.
Dopuštala sam da me vodi, nisam želela nadmoć, nisam se takmičila u preuzimanju prevlasti. Dopadala mi se mogućnost da me neko vodi, da preuzme inicijativu, po prvi put u životu sam istinski uživala u tome. Prepustila sam se u celosti. Njemu je, sa druge strane, to isuviše dobro polazilo za rukom.

***
Našli smo se sa društvom i zauzeli mesto pored šanka. Njegova ruka na dnu golih leđa me paralisala, želela sam ga svim silama.

"Šta pijemo, narode?", pitao je Miloš dok je mućkao koktele za par devojaka koje su se našle kod šanka.

"Pivo", u isti mah su se oglasili Nikola i Tadija.

"Dobro, seljaci, za vas znam. Devojke?"

"Dve tekile", oglasila se Tamara obgrlivši me preko ramena, "red je da se i mi opustimo malo."

Miloš nam je pružio šotove koje smo popile naiskap. Ona je jedina osoba sa kojom se opustim i ujedno dopustim sebi čašicu više. Momci su nas gledali pomalo zapanjeno, ali se nas dve nismo mnogo obazirale na to. Red je da i nas dve damo sebi malo oduška. Dobra muzika, čašica za čašicom, nas dve smo se opuštale. U međuvremenu, momcima se pridružio i Ognjen koji se non-stop bunio. Negodovao je zbog Tamarinog ponašanja. Ona svakako pije dosta više od mene, njenih deset i mojih tri se naprosto nije moglo porediti, a on nije mogao da kontroliše svoj bes prouzrokovan njenom slobodom. Na to Tamara uopšte nije obraćala pažnju. Inatlija kakva je po prirodi, činila je sve da zadovolji svoj ego dok joj je on brojao ispijene čaše. Već je u vazduhu mirisala ozbiljna svađa. Iskreno, pitala sam se kada će do nje doći, poznavajući svoju najbolju drugaricu. Mislim da sam nešto propustila u tom odnosu, ali ne sumnjam da će se uskoro sve iskristalisati. Dok su se njih dvoje prepirali, Tadija i ja smo se ispijali očima. Velika razlika.

Tamara me povukla da igramo, ne osvrćući se na svog dečka.

"Šta je sa vama, Tam?"

"Ništa", frknula je, "dečko je u ozbiljnom tripu da će me promeniti. Ej, mene..."

"Šta bi sa onim da te drže neka osećanja prema njmu?", nasmejala sam se njenom kolutanju očima.

"Izgleda da se nikad neću promeniti po tom pitanju, a on me tek neće promeniti."

"Jao, mala, kako će se jednog dana pojaviti neko ko će ti izbiti te bubice iz glave."

"Ma važi, sve su manji izgledi za to."

"Nikad ne reci nikad..."

"Tadija i ti?"

"Guramo", izgovorim uz osmeh.

"Pre bih rekla da ste jedno drugom pomutili mozak. Dopada mi se zet, pazi te i zasmejava, a to je valjda najvažnije. Slatki ste zajedno..."

U istom trenu sam osetila ruke oko struka i njegove meke usne na svom vratu. Parfem kojim sam opijena već neko vreme se ponovo proširio svuda okolo. Njihali smo se u istom ritmu dok su njegove šake pratile liniju mog tela. Okrenula sam se u njegovom zagrljaju i dotakla mu usne svojima. Ljubili smo se kao da nikog oko nas nije bilo.

"Dopadaš mi se ovako slobodna", šapnuo je povlačeći moju donju usnu.

"Pripita sam", nasmejala sam se i zagledala u crne dubine njegovih očiju.

"Sjajno, mogu da te iskoristim večeras. Ali mi to ne bi predstavljalo užitak, loži me kada me želiš čiste glave."

Prstima je sklanjao pramen sa mog obraza, netremice me gledajući u oči. Bili smo na jedva vidljivoj udaljenosti, nosevi su nam se gotovo dodirivali, a topao dah širio licima.

Njegova blizina je moja karta spasa.

"Prelepa si", opčinjeno je pratio mimiku mog lica.

Svaka njegova reč je prijala uhu, ali i srcu otupelom u nemogućnosti nalaženja smiraja. Osvojio me. Vezao za sebe usnama, rukama, pogledima. Učinio me svojom, a da nijednog trena nije podređivao moje emocije. Ušao je u moje vene kao nezvan gost, a sada samo želim da tu ostane što je duže moguće.

Oslonila sam glavu o njegove grudi, a osmeh se sam od sebe širio na mom licu. Slušati njegove otkucaje srca u svoj vrevi koja je vladala u prostoriji, bilo je od neprocenjive vrednosti.

***
Pred zoru su i poslednji posetioci napustili kucu, potraživši neku novu adresu, a mi se okupili oko bazena. Polako se razdanjivalo, nebo boje vanile zaokupiralo je moju pažnju. Praktično sam ležala u njegovom krilu, dok su me snažne ruke grlile oko struka. Bio je naslonjen na ležaljku, a ja na njegove grudi. Momci su bili sa nama, a naš par na klimavim nogama se povukao u unutrašnjost kuće kako bi rešio problem koji neminovno postoji.

"E, moj Tadija, pukao si u igrici samo tako", zezao ga je Miloš.

"Bogami, izvukao sam premiju." Rekao je to ponosno, sa slatkastim poletom u glasu.

"Kakvu igricu?", pitala sam zbunjeno.

"Ma, pusti ih, Ivona, mamlazi. Svake godine se takmiče u pisanju reckica." Nikola prevrnu očima i pokaza kako su nenormalni.

"Šta je, matori, ko ti je kriv što si izašao iz fazona? Gospodin je veran svojoj ribi, daj, molim te, Kaća je u Berlinu, a on celo leto odbija svaku."

"Mali, nije sve u tim kombinacijama, polako, shvatićeš jednog dana."

"Neću još, veruj mi, ja da se smirujem neću. Pre tridesete ništa, možda ni tad."

"Tako je i ovaj tamo rekao, a vidi ga sad. Ne može bez Ivone ni da diše..."

"Džoni, nisi zanimljiv, burazeru", rekao je, te me poljubio u teme, "ali da sam se smirio-jesam."