Kako sam zavolela Maksa

1.

Sofia

- Ma daj čoveče, samo se jebeno pomakni da mogu da prođem.

- Neću, prestani da trubiš kučko.

- Kučka ti je mama seronjo. - zinula sam kao blesava, u tom trenutku je kreten krenuo ka meni jer mu očigledno pominjanje mamice nije baš lepo selo a na semaforu iza mene se upalilo crveno svetlo te sam kao najveća kukavica ubacila u rikverc i pobegla dok nije bilo automobila. Seljak je stao na sred ulice, upalio sva četiri svetla i da nisam bila zauzeta šminkanjem možda bih i videla i na vreme se prestrojila. Kriva sam ja ali kriv je i on. Stvarno nisam volela da psujem ali dan je bio užasan od samog jutra. Zakasnila sam na posao, nisam ponela svoj telefon, Dejvid mi se nije ceo dan javljao na mobilni dok sam ga zvala iz kancelarije i vreme je bilo toliko kišovito da su brisači na kolima bili beskorisni. Moja usrana šefica doktorka Maja Džekson, plastični hirurg njeno visočanstvo i ostale titule, je danas više nego uobičajeno rešila da me maltretira te je nakon dve pogrešne kafe iz Starbaksa i presoljenog sendviča odlučila da sam ipak beznadežan slučaj i da me više neće slati da joj išta kupujem jer sam nesposobna. Još uvek nije ukapirala da to radim namerno i da je to moj bunt i revolt njenom sadističkom ponašanju jer ne mogu sebi da priuštim da joj kažem jedno fino ,,odjebi" jer sam takoreći bankrot. Sad neka ide sama po kafu.

Da nemam Dejvida sa kojim sam u vezi več tri godine od kojih smo vereni dve mislim da bih bila jadan izgovor za ostvarenu osobu. Da, imam fakultet ali ne radim u struci. Moja diploma ekonomskog fakulteta stoji kod mame u podrumu već nekoliko godina. Iako sam imala najbolje ocene i nekoliko dobrih preporuka nakon smrti mog oca pre sedam godina nisam više htela da imam dodirnih tačaka sa ekonomijom. Moj otac je bio profesor na Ekonomskom fakultetu i bio je matematički genije. Obožavali smo se jer sam bila jedinica i žensko a on je jako voleo žensku decu. On i mama su imali skladan brak koji je postavio opasna očekivanja od ljubavi kad sam ja u pitanju. Kad je preminuo, bilo nam je teško ali smo nekako nastavile da živimo. Pre pet godina, mama je pronašla prijatelja kako ona kaže. Moj očuh kako ga zovem iz sprdnje jer ove godine punim trideset godina je divan čovek koji stvarno usrećuje moju mamu. On je takođe udovac koji je davno ostao bez žene i tek sa mojom mamom je pronašao takoreći mir. Nismo puno bili u kontaktu osim nekoliko puta dok sam bila kod njih kući za praznike ali mi se sviđao. Mama je bila srećna sa njim a meni je to bio amin. Dilan ima jednog sina, tu negde mojih godina. O njemu znam samo dve stvari. Znam da se zove Maks O'Konor i da je profesor krivičnog prava na nekom fensi fakultetu. I da je Maks O'Konor najveća pička ikada. Dobro to su već tri stvari koje znam o njemu. I opet sam opsovala ali je stvarno zaslužio a to je moja odbrana. Njega nikad nisam upoznala ali smo imali nekoliko mini sukoba tako da kažem. Kuća u kojoj živi moja mama i njegov otac je mala, sa svega dve spavaće sobe tako da sam svaki put kad dođem u posetu spavala u njegovoj sobi. On je večito zauzet da bi provodio praznike sa ocem tako da je njegova soba bila slobodna za mene. Maks u celoj sobi ima tri stvari. Francuski ležaj, radni sto sa stolicom i tepih. Soba mu je ružna i bezlična i osim nekoliko knjiga iz prava razbacanih po patosu prazna je. Jednom sam pokupila te knjige i poslagala na krevet jer sam htela da budem ljubazna a on se požalio tatici koji me je obavestio da Maks ne voli da mu neko dira stvari. Možeš misliti. Sledeći put kad sam bila, donela sam mu malu figuru sudije i zatvorenika zajedno sa nekim smešnim natpisom da sam bila ponosna na sebe. To je bila moja ponuda mira jer sam mu dirala knjige. Njegov otac mi je preneo da je Maks rekao kako je jako ružno ismejavati se struci kao što je pravo. Sledećeg puta i poslednjeg, iz seks šopa sam mu donela čekić za sudije na kome je pisalo ,,Poljubiš me u dupe". Lepo sam to zapakovala, uručila njegovom ocu i prenela da mu je to poklon za unapređenje jer sam čula da je postao redovni profesor. Odgovor od Maksa je bio da mi se zahvaljuje i da bi on jako voleo kada bi pravda pobedila i svi mentalni bolesnici dobili odgovarajuću terapiju ali da zna da za neke ljude jednostavno ne postoji izlečenje. Kažem vam, Maks je pička. Od tad sam prestala da gajim bilo kakvu nadu da ćemo se Maks i ja združiti i da ću konačno dobiti prijatelja koji mi je ujedno i porodica. Što se tiče prijatelja, nemam ih, ne znam zašto jer smatram da sam ekstra zabavna ali malo čudna osoba ali osim par komšinica od kojih jedna ima skoro devedeset godina i polu gluva je i jedne koja me iskorišćava da joj povremeno pričuvam decu za neku crkavicu dok ona ide i juri budućeg četvrtog muža, imam samo jednu drugaricu. Komšinica mi je ali ujedno i drugarica jer nekad zajedno odemo na pivo u lokalnu birtiju. Sa druge strane, moj verenik Dejvid je bogat, zgodan, uspešan advokat sa milion prijatelja. Stvarno hoće da me vodi svuda sa sobom na raznorazne prijeme i večere ali mene to smara jer smatram da su većina tih ljudi pretenciozne seronje. Dejvidu uopšte nije jasno kako mogu da se ne družim ni sa kim ali meni jeste totalno. I opet naglašavam da nemam njega, verovatno bih poludela.