Kako sam zavolela Maksa

22.

Sofia

Nekoliko godina kasnije

- SVI ZA STO! - nije bilo teorije da ovu rundu dobijem ali ako bih bila iskrena priznala bih i da sam večiti jebeni gubitnik. Što bi Viona pametno rekla, luzerka. Stajala sam sa kuhinjskom krpom prebačenom preko ramena, umazanom keceljom od hrane i znojava onoliko da sam se gadila sama sebe. Naravno, euforija oko Božića, poklona, ručka koji su svi kao jedva čekali ali niko sada nije hteo da sedne za sto i predstojećeg zimovanja na koje krećemo sutra, razumela sam da je nekad bolje dići ruke nego biti uporan. No, za svaki slučaj prodrala sam se kao blesava još jednom. - ZA STO. ODMAH! - minut kasnije, dva tinejdžera, osmogodišnjak, petogodišnjakinja i njegovo visočanstvo Maks sa dvogodišnjakinjom u krilu su sedeli za stolom dureći se. Oh, pa tako jebeno neće ići. Jedva sam disala, mislila sam da ću eksplodirati svake jebene sekunde. - Jel vama ova scena iz filma Sam u kući zabavna ha? Pošto meni nije. Jebote. - stavila sam ruke na bokove i pripretila im. Podsetila sam sama sebe na moju majku pa sam se umalo nasmejala. No, nije mi padalo na pamet da im pokažem slabost.

- Opet si opsovala Sofia. - to je rekla naša najstarija ćerka Viona, dok je listala Instagram. Prvo, Maks je bio kriv jer ga je mala vozila kako je htela iako sam ja smatrala da je suludo da dvanaestogodišnjakinja ima instaliran Instagram i prati reels-ove. Ejden ju je šutnuo ispod stola a za uzvrat ona mu je bacila salvetu u lice. - Isuse klinac, kao smaraš me.

- Prekini Viona.

- Prekini ti Ejden. Mala bebo. Vidi kako si ružan. I glup.

- Mala beba ti je noćas dok si spavala lajkovala sve slike od Džejmsa iz razreda.

- Ti si...

- Dosta oboje!

- Pa Maks, nekako mi ti nisi tata. - bila je ekstra bezobrazna ponekad ali i Maks i ja smo se složili da je to zbog toga što je krcata hormonima obzirom da je ušla u pubertet.

- Dok plaćam tvoja sranja, hranim te i pod mojim si krovom, nekako ti jesam otac. Ejden, prekini da šutiraš Vionu i glavu napred. Isuse, niste normalni. Mateo, ostavi taj papir i sedi lepo za sto. Ne sedi se nogama ispod guzice. - naš sin Mateo koji je kroz par dana punio osam godina je nevoljno odložio blok za crtanje i ispravio se na stolici. Mina, naša devojčica koja je pre dva meseca napunila pet godina i ujedno po prvi put progovorila sada nije zatvarala usta. Pričala je brzo, puno i iako tako mala, imala je odgovor doslovno na sve. Maks je mislio da joj se žuri da ispriča sve ono što nije pričala proteklih par godina. Matea i Minu smo usvojili kad su bili stari svega nekoliko dana. Ne znam kako smo došli na ideju usvajanja obzirom da su nam Viona i Ejden uzimali dušu svakog božijeg dana, ali dok smo se osvrnuli imali smo Matea u rukama i papire da smo jedini njegovi roditelji. Tri godine kasnije, pridružila nam se i Mina. Kad smo je doveli kući, Viona, Ejden i Mateo su rekli fuj i to u glas. Imala je još kao beba gomilu riđe kose koja je bila neverovatno kovrdžava, piskav glas kad je plakala a sada nenormalno zajeban karakter. No, sada sa sigurnošću mogu da tvrdim da su svo četvoro naše dece bila toliko slična i interesovanjima i karakterom da nije postojala nikakva razlika među njima. Mateo je čak pomalo i ličio na Maksa.

- Tata je rekao sranje. Šta to znači?

- To znači da ću vas sve oterati u krevet i otkazati zimovanje ako ne prestanete sa tom drekom i bezobraznim ponašanjem za stolom.

- To uvek kažeš Sofia! - da, za njih sam bila Sofia. Čak su Viona i Ejden uporno huškali Matea i Minu da me zovu tako. Mateo i Mina su bili toliko opterećeni Vionom i Ejdenom da bi ih i kroz vatru pratili. Devedeset posto stvari nisu ni znali zašto rade. Samo bi pratili starijeg brata i sestru u upadali u sranja na dnevnom nivou.