Kako sam zavolela Maksa

16.

Sofia

Malo je reći da sam danas bila živčana. Nekoliko dana ranije kontaktirao me je Maks i najavio se da danas dolazi. Bio je to formalan razgovor, razgovor dva stranca kao da nikada nismo ni bili zajedno. Zasmetalo mi je to. Ona ružna strana moje ličnosti, sebična i sujetna je promolila svoju glavu i nekako povrh čitavog sranja koje sam napravila, očekivala da Maks dopuže i moli za nov početak. Ne bih pristala, naglašavam to opet ali naglašavam i to da je sujeta grozna stvar.

Jutros kad sam se probudila, dan mi je započeo dojenjem Vione, vikanjem na Maksa jer nije spustio dasku na šolji i što je ostavio prljavu šoljicu za kafu pored sudopere. Tri centimetara dalje od sudopere. Maks mi je uzvratio tako što me je jebao na istoj toj sudoperi, snagom neobuzdanog muškarca koji je potvrđivao svoju teritoriju. Pomoglo je jer sam se smirila i zaključila da sam jedno vrlo prosto biće. Nekoliko sati kasnije, nas troje smo stajali ispred ulaza u laboratoriju u kojoj će uzeti uzorke za test očinstva a Maks nam je prilazio sa visokom i lepom devojkom. Kad kažem da je bila lepa, to bi bio slabašan opis. Imala je dugu karamel kosu, prodorne oči i aristokratsko lice. Luksuz i inteligencija su izbijale iz nje i na ludi trenutak sam se uplašila da će moj Maks ostati očaran njenom lepotom. Na moju sreću on je gledao u mene i Vionu i smeškao se kao da on zna nešto što ja ne znam.

- Spremna ljubičice?

- Aha.

- Sofia. - Maks O'Konor mi je klimnuo glavom pa sam uzvratila. - Ovo je moja verenica Džesika. - verenica ha. Baš lepo. Verenica Džesika mi je pružila ruku pa smo se rukovale. Mislim da nikome nije promakla ironija ove situacije. Smejurija.

- Zdravo Maks. Drago mi je Džesika. Ovo je moj verenik Maks. - nije mi bio verenik ali nikako nije ni reagovao. To je bilo dobro zar ne? Bože stvarno sam bila seljanka.

- Idemo?

- Hajde. - pola sata kasnije izašli smo iz klinike, pozdravili se i po poslednji put jedno drugom rekli zbogom. Više nije imalo nikakvog razloga da se čujemo. Rekli su nam da će nam rezultati biti dostavljeni na mejl. Maks, Viona i ja smo otišli na ručak dok su se u meni bile bitke poznate samo meni.

- Šta ćeš da jedeš?

- Ha?

- Hrana Sofia.

- Aha. Može.

- Sofia jebote?

- MOLIM?

- Šta jedeš? Saberi se malo koji ti je đavo?

- Zbunjena sam.

- Zbunjena kao...?

- Nisam osetila ništa prema njemu kad sam ga sada videla. - Maks me je zainteresovano pogledao dok je pio svoj milkšejk. To je izgledalo tragično. Da nije bio sa mnom i našom ćerkom totalno bi sumnjivo izgledao u odelu dok pijucka milkšejk u roze boji na slamčicu.

- Drago mi je zbog toga.

- Previše si samouveren jel znaš to?

- A ta tvoja rečenica zvuči kao pretnja. Samo daj ljubičice, lako ću izaći sa tobom na kraj. - to me je iskreno nasmejalo.

- To mi nije rekao nijedan muškarac ikada.

- Pa biću skroman pa ću reći da ni ja nisam običan muškarac. Jebem te kao manijak, napravio sam ti dete kao od šale i potpuno sam imun na tvoje ludilo. Čak šta više, nekako mi je i simpatično.

- Romantično Maks zaista.

- I još sam nepopravljiv romantik. Vidiš? Sve ide u moju korist Sofia.

- Složićemo se ovog puta.