Kako sam zavolela Maksa

17.

Maks

- Hej hej hej! Uspori malo. - Džesika je viknula na mene a to me je iznerviralo dovoljno da coknem kao neka tinejdžerka i pogledam je popreko. Skoro da sam je vukao za ruku. Jebiga, nisam bio strpljiv tip.

- Da usporim? Da li si ti luda? Požuri Džes, bukvalno ću se ispovraćati od neizvesnosti.

- Da li ti je neko rekao da si ponekad nemoguć? Odrastao muškarac koji...jebeš moj život Maks.

- Da li sam ja tebi nekad rekao da izgledaš prelepo dok svršavaš? - to nisam trebao da kažem. Ne zato što je to bilo neumesno od mene već jer sam u tom trenutku otvorio ulazna vrata ordinacije doktora Pavela kod kojeg smo zakazali termin kako bismo potvrdili trudnoću. Četvrtu po redu, nažalost. No Džesika nije gubila nadu da ćemo se ostvariti kao roditelji a ja sam svu svoju veru uneo u nju.

U čekaonici je bilo najmanje pet žena od kojih je nekoliko njih bilo trudno a druge dve su bile starije žene. I sve su one čule šta sam pitao Džesiku. Jebiga, kada je test juče pokazao dve crtice nisam jeo ni pio ni spavao. Nisam znao ko od nas dvoje više želi dete ali je ovo bilo sumanuto.

- Samo prestani. - prevrnula je očima i nasmešila se ljubazno medicinskoj sestri. - Dobar dan, imamo zakazano kod doktora Pavela za petnaest minuta.

- Samo trenutak, idite ispred sobe sedam primiće vas ubrzo.

- Hvala. Hajde Maks. - i tu je nastala moja desetominutna agonija čekanja. No celih dvadeset minuta kasnije, Sofia i ja smo izašli iz ordinacije veseli, euforični i u suzama jer smo saznali da je trudna sedam nedelja i da je za sada sa bebom sve u redu. Bićemo roditelji! Euforija je uvek bila ista, dan kad bismo saznali da je trudna bi bili ushićeni i cerili bismo se i to bi trajalo sve do trenutka kad nam na nekoj od narednih kontrola doktor Pavel ne saopšti da bebi više ne kuca srce ili Džesika prokrvari. Borili smo se i nismo odustajali.

Odveo sam je kući i jebao kao manijak jer nam je doktor dao zeleno svetlo za seks a onda sam se kasnije napio dok je Sofia jela jabuku i gledala me sa gađenjem. Sve je bilo dobro. Samo da bude sve dobro. Shvatio sam da nisu sve stvari u našim rukama i vera je bila jedino čega smo se grčevito držali. Nada da ćemo biti dobro.

Narednih nekoliko meseci pazio sam i mazio svoju žensku najviše što sam mogao. Iako nije bila preterano zahtevna trudnica, ugađao sam joj i činio za nju nemoguće stvari. Voleo sam da je vidim zadovoljnu i kako je uvek na ivici da se rasplače kad uradim nešto lepo za nju. Meni ništa nije bilo problem ali ona nikako nije mogla da se navikne na toliku pažnju jer Džes nije bila razmažen tip. Sedeli smo u dnevnoj sobi i masirao sam je dok sam smišljao plan kako da joj kažem šta imam.

- Tvoja majka me je zvala danas i kaže da joj se ne javljaš na telefon a već četiri puta te je zvala. - pravila se da me ne čuje, naravno.

- Ha?

- Ne pravi se blesava Džes.

- Maks moja majka je imala aferu sa prokletim baštovanom. Šta da joj kažem?

- Ništa, zanemari, brak tvojih roditelja nije tvoja stvar. Ti imaš svoju porodicu sada i tvoja majka želi da vidi kako ti napreduje trudnoća i da pita kako joj se ćerka oseća. Ne budi osvetoljubiva.

- Muž me je prevario Maks ili si to zaboravio?

- Prevaziđi Džesika. I neka je, vidiš kako nam je dobro sve ispalo.

- Tebi je sve lako...

- Meni ništa nije bilo lako u životu.

- Ne mislim na to nego jednostavno sve lagano prihvataš.