Ušla sam za Milicom u njenu sobu, sva pogubljena. Ona je već bila u svom svijetu i nije u potpunosti obraćala pažnju na mene- u miru sam mogla procesuirati šta se desilo ranije.
„I?“
Upitala je nakon što je zatvorila blok za crtanje.
„Milice, tvoj brat je...uf!“ Nisam mogla pronaći prave riječi kojima bih opisala Tadiju. Bio je egoista i manipulator. Znao je riječima dobiti ono što djelima nije išlo. To ga nije činilo lošim, samo snalažljivim.
Ona se blago smrknula: „Šta je Tadija?“ Izvela je identičnu gestu kao i on u hodniku, pa se prekrštenih ruku naslonila na radni sto.
„Ništa.“ Smrmljala sam pogubljeno. Još uvijek me bila posmatrala i ja sam osjetila kako mi obrazi rumene. „Rekao je da će razmisliti. Odnosno, ako budem išla sa njim na maturu, pomoći će mi.“ Priznala sam postiđeno, brišući zabrinutost sa njenog lica. „I to je to?! Zato se crveniš?“ Prišla sam joj pa se naslonila kraj nje. „Nisam se nadala tome.“
„Da, ali gledaj to ovako- ja bih te svakako zvala. A i bolje ti da ga pratiš nego ona pantljičara iz trećeg.“ Milica je bila takva, olako je prihvatala situacije i nalazila rješenja.
„Moram razmisliti. Pričati sa mojima, barem.“
„Važi,“ rekla je. „Ajde da prođemo dio gradiva dok ti skontaš šta ćeš.“ Izdahnula sam smeteno, pa sjela na njen krevet. „Počni.“
...
„Ja u tome ne vidim ništa loše.“
Stajala sam kraj mame koja je prala suđe, u kratkim crtama prepričavajući potez Milicinog brata. „A?“ Pogledala sam je zbunjeno. „Pa gle- ako je on njen brat, a Micu znamo, sasvim je okej da budeš drug i ideš sa njim.“ Saprala je šoljicu za kafu i stavila je na kapaljku.
„Samo tako?“
Mama se zvonko nasmijala.
„Samo tako. To je samo maturalna, Melisa. Šta se može desiti? Idi i zabavi se!“
Bila je previše ushićena, čineći me još ljućom. „Uf!“ Nervozno sam spustila krpu na sudoperu pa otišla u svoju sobu. Bilo je to samo par sati. Mogla sam podnijeti toliko žrtve zarad bolje ocjene.
...
Premda sam imala izbor, izbora nije bilo.
Prihvatila sam Tadijinu ponudu, a on- gad- je već znao šta će biti. „Znao sam.“ Rekao je. „Jedva te čekam vidjeti u haljini.“ Namignuo je zločesto, strpao ruke u džepove, pa krenuo nekud niz hodnik- na časove, pretpostavila sam. „Tadija, a tvoj dio dogovora?“ Upitala sam ga iznervirano.
„Kad prođe sve sa maturom, dođi do mene.“
Tu je stala sva naša konverzacija. Sedam dana kasnije je stajao na mojim vratima u odijelu i sa haljini haljinicom u rukama, za slučaj da nisam imala svoje.
Bilo mi je smiješno što smo imali isti ukus; ali ništa nisam rekla.
Oboje smo bili zapanjeni onim ispred sebe- meni je on izgledao kao jedan od grčkih bogova, a on je dijelio moje stajalište što sam saznala kasnije.
„Dobra večer, gospođice Mašić. Jeste li spremni za izvršenje svoje dužnosti?“ podigao je obrve, a ja sam prevrnula očima. „To zvuči tako odvratno kad govoriš u tom kontekstu.“
Potužila sam mu se a on se nasmijao.
„A-a-a Ptičice, to što si ti malo pokvarena ne znači da smo svi. Mislio sam na našu trampu, ti meni maturu ja tebi instrukcije. Osim ako se nisi predomislila?“ Ustuknuo je povlačeći ruku. Ponovo sam prevrnula očima. „Nisam, nisam. Idemo li?“
Džentlmenski je otvorio vrata: „Nakon Vas, gospoj'ce. Vratiću je do ponoći, gospodine.“ Pozdravio se sa mojim roditeljima a samo deset minuta kasnije smo se u tišini vozili ka starom gradu, do sale gdje su se održavale takve proslave.
...
Tadija me nervirao.
Hodao je samouvjereno, govorio drsko i ponašao se bahato.
Tadija je bio takav, hladan izvana a iznutra duša od čovjeka.
Nisam znala to tada, dok sam stajala kraj njega, smrtno se dosađujući.
„Koliko još moram ostati?“
Prignula sam se bliže i on je slegnuo ramenima. „Za deset minuta ćemo se uslikati pa otplesati prvi ples maturanata i pratnji- nemoj mi slučajno reći da ne uživaš!“
Zvučao je uvrijeđeno.
„Iskreno? Ne. Da si manje bahat, možda bi mi i bilo lijepo!“
Odgovorila sam mu istim tonom.
„Kreten.“ Smrmljala sam si u bradu a, on je čuo.
Ponovo se prignuo ka meni: „Pitat ću te za par godina jesam li kreten."
Namignuo je dječački, uzimajući me za ruku. „Idemo li?“
Tamo smo otplesali naš prvi ples.
Vrtili smo se usklađeno, kao dvije sjenke koje su oduvijek pripadale onoj drugoj. Na tren sam se mogla pretvarati da mi je drag, da sam tu zarad ljubavi prema najboljoj drugarici.
Tadija se osmijehnuo, a ja sam osjetila kako me zbog njega razum lagano napušta. „Nisam ja tako loš.“ Rekao je nakon što me zavrtio oko sebe. Osmjehnula sam se pa prišla bliže.
„Izgleda da nisi.“
Iskreno sam željela da taj trenutak traje vječno; da sem muzike i nas nema nikoga; da svijet utone u smiraj i da nam tih par trenutaka mira prije nego opet zaratujemo.
BẠN ĐANG ĐỌC
METAK S POSVETOM/završena
Lãng mạn"Još si u srcu mom metak sa posvetom." Zovem se Melisa Mašić. Ovo je moja, naša priča- kuda bi mi duša otišla ako bih sebi dozvolila da ga zaboravim? Moj ludi Tadija je dao život zarad vječne ljubavi. Najmanje što mogu je posvetiti mu koji paragraf...
