Dvostruka igra

PROLOG

Sedela je skupljena na stolici i gledala u šestoricu braće. Vodili su žustru debatu, a tema te debate je bio njihov najstariji brat. "On je izdajnik!"

Trgla se na te reči. Znala je da između njih dvojice stvari nikad nisu bile u redu, ali nikad nije ni pomislila da će bilo ko od njih izgovoriti te reči. "Zašto tako pričaš o njemu, Aleksandre? On nam je brat!"

Prostrelio ju je pogledom. "Ne mešaj se, ne znam samo zašto su te i pozvali ovde. Nemaš ti šta ovde da tražiš!"

"Smiri se, Aleksandre. Ja sam je pozvao. Jesi li i ti izdajica, Jano?"

"Molim? Neću da poreknem da mi se u ovom trenutku svi kompletno gadite, ali ja nisam izdajica svoje porodice.", zasiktala je.

"Odlično, onda ćeš to i dokazati."

Pogledala je u Petra. "Ne razumem."

"Kad si zadnji put videla Darka?"

"Pre sedam dana, kad ste ga optužili za izdaju i očevu smrt."

"Kriv je i ti to znaš. Šta misliš, zašto se viđao sa Veljkom, a svi ovde znamo kome sad on pripada?"

Prevrnula je očima. "Kome pripada, Petre? Oni su prijatelji od detinjstva, Veljko nikad ne bi..."

"Ne budi naivna i glupa!", jedan od njih je zaurlao i tresnuo rukom od sto, na šta se Jana trgla. Bilo joj je tek osamnaest, izgubila je oca samo deset dana ranije, majka joj je poludela od bola, ali njoj je najteže palo to što su oterali jedinog od njene braće kojeg je zaista volela i koji je nju voleo.

Pogledala ih je. "Šta hoćete od mene?", mirno je upitala.

"Nikad ga više nećeš videti, nikada, Jano."

U sebi je posprdno frknula. Okači to mačku o rep, pomislila je, ali je klimnula glavom. Nikad se nije mešala u njihove poslove, ali sad se sama sebi zaklela da će ona preuzeti očevu imperiju, po cenu svog života. Bila je mlada, ali ne i glupa i znala je zašto su se svi obrušili na Darka. Nakon očeve smrti, kao sin prvenac, on je trebao da preuzme sve, ali njima to nije odgovaralo. "U redu, neka bude kako vi želite. Sad me izvinite, zaista želim da odem odavde.", progunđala je, ustala i krenula ka vratima.

"Jano..."

Zasta je i pogledala u Aleksandara. "Molim?"

"Nemoj izdati porodicu, radi tog pasijeg sina."

"Neću.", mirno je rekla i izašla van. Ušla je u svoju sobu, sela na krevet i zapalila cigaretu. Malo je razmislila, a onda uzela telefon i potražila poznati broj. Duboko je uzdahnula, pa počela da tapka poruku.

"Potrebna mi je tvoja pomoć. Čekam te u ponoć u Darkovom stanu."

Ni minut kasnije joj je stigao odgovor.

"Biću tamo."