Bacila se na kauč, pa skinula cipele sa nogu i bacila ih. "Koje olakšanje."
Nasmejao se, seo do nje, a onda joj naglo podigao noge i smestio ih u svoja krila, pa počeo da ih masira. "Bolje?"
"Mnogo. Sutra ću pokušati da ugrabim priliku i pretražim očevu radnu sobu."
Ozbiljno ju je pogledao. "Samo budi oprezna.", tiho je rekao.
Prevrnula je očima i nožnim prstima ga uštinula za stomak, pa se zasmejala kad ju je nežno udario po njima. "Na šta ja tebi ličim?"
"Na veoma blesavu devojku. Ozbiljan sam, Jano."
Uzdahnula je, približila mu se i pogledala ga. "Obećavam."
Poljubio ju je u nos. Pogledala ga je i taman se spremao da je poljubi, kad mu je zazvonio telefon. "Budi tiha, važi?", nežno je upitao kad je video nepoznati broj. "Molim?"
"Veljko..."
Raširila je oči kad je prepoznala Darkov glas. Spustio joj je ruku na usne. "Dare, gde si, jebote?"
"Slušaj me, javiću ti uskoro gde ćemo se naći i sve ću ti objasniti. Jesi li video Janu skoro?"
"Jesam, bila je večeras na prijemu kod Čota."
"Jana?"
"Da, pričaćemo kad se vidimo. Sve ću ti objasniti. Ne brini ništa, Kale i ja pazimo na nju."
"Kako se oseća?"
"Nedostaješ joj."
Uzdahnuo je. "I ona meni nedostaje. Reci joj da bude strpljiva, javiću joj se."
"Preneću Kaletu da joj kaže.", promumlao je.
"Hvala ti. Držiš sve pod kontrolom?"
"Držim, ne brini. Dare, čuvaj se, Janu bi ubilo da ti se nešto desi."
"Ne brini, sve je u redu, samo mi treba malo vremena. I, Veljko, reci Kaletu da je čuva."
"Ne brini za nju."
"Hvala ti, druže. Čujemo se.", promrmljao je i spustio slušalicu.
Veljko je pogledao u Janu. Bacila mu se oko vrata i skupila se. "Samo kad je dobro.", promucala je.
Osmehnuo se i jako je zagrlio. "Vidiš da jeste. Hej, zašto sad plačeš?"
"Od sreće.", promucala je.
Nasmejao se, nežno je povukao za kosu i izbrisao joj suze. "Smiri se, sad znaš da je dobro i da će ti se uskoro javiti."
"Kad budeš išao da ga vidiš, idem sa tobom."
"Jano..."
"Samo hoću da ga zagrlim. Molim te!"
Uzdahnuo je i klimnuo glavom. "U redu, ideš.", promrmljao je. Osmehnula mu se i poljubila ga u obraz. Pogledao je, uvrzao je šaku u njenu kosu, a onda spustio usne na njene. Uzvratila mu je. "Jano..."
"Mislim da mi ide dobro to zavođenje."
Nasmejao se i povukao je na grudi. "I više nego dobro i to nije fer prema Darku.", promrmljao je.
"Mislim da se ne bi ljutio."
Bledo ju je pogledao. "Zajebavaš se, zar ne?"
Odmahnula je glavom. "Ne. Ne vidim zašto bi mu to smetalo."
"Iz mnogo razloga, ali prvi je što ja definitvno nisam za tebe.", progunđao je, dok joj je milovao butinu i šarao pogledom po njenom telu. Pogledao je u oči i osmehnuo se. "Ne bi se ljutio, ubio bi me."
YOU ARE READING
Dvostruka igra
General FictionJana je najmlađe dete porodice Kostadinović. Sticajem okolnosti, nakon očeve smrti počinje da igra dvostruku igru protiv dela svoje porodice.