Dvostruka igra

Drugo poglavlje

"Kale...", tiho je rekla i upala u njegov medveđi zagrljaj.

"Kako si, princezo?"

Slegnula je ramenima. "Valjda sam dobro. Nadala sam se da znaš gde mi je brat."

Uzdahnuo je, poljubio je u čelo, pa pogledao u Veljka. "Otkud ti sa njom? Znaš da ne bi sad trebalo da joj se približavaš kako ne bi došlo do još većih problema.", zarežao je.

Jana je prevrnula očima i klepila ga po ramenu. "Za ovo svakako niko ne zna i neće ni saznati, inače vrlo lako mogu svima da nam lete glave sa ramena. Ja sam ga zvala i tražila pomoć.", progunđala je.

"Od njega? Od toliko nas i braće, našla si da tražiš pomoć od njega?"

Krenula je ka kuhinji, skuvala kafu, a onda spustila tri čaše i sipala viski u njih. Sela je na stolicu i pogledala u Kaleta. "Da li ti je brat rekao zašto je otišao?"

"Samo da mora da ode, da te čuvamo i da ima neke veze sa očevom smrću, ali da će se javiti."

Klimnula je glavom. "Optužili su ga za očevu smrt."

"Ko, jebote? Policija?"

Odmahnula je glavom. "Braća."

"Zajebavaš se sa mnom?"

"Da li ti tako delujem?", prasnula je. Odmahnuo je glavom. "Optužili su ga za izdaju, njegovo ubistvo, kako bi došao na očevo mesto i šurovanje sa Veljkom. Izleteo je besan iz kuće, potrčala sam za njim, ali je on već bio seo u automobil i otišao. Aleksandar je već zauzeo očevo mesto, uz podršku ostalih."

"Šta je tvoja majka rekla na to?"

Frknula je. "Od kako je otac ubijen, ona je kao senka, Kale. Uostalom, poznajući je, ona će biti na Aleksandrovoj strani. On je njen miljenik, uvek mu je i za sve verovala, tako da će i za ovo.", ogorčeno je rekla.

Kale je prevrnuo očima. "Ovo nije dečija zajebancija, niti neka njihova glupa razmirica, da bi ga i u tome podržala Aleksandra. To su vrlo teške i ozbilje optižbe, a na sve to i besmislene, Jano."

"Ma nemoj mi reći?", zajedljivo je upitala. Izvio je obrvu i ona je uzdahnula. "Ona će biti na njegovoj strani i daće sve od sebe da on ostane na očevom mestu. Ona je to oduvek želela za njega.", prounđala je.

"U redu, razumem. I ti sad želiš majci i njima da dokažeš da je to Aleksandrova izmišljotina, jel tako?"

Pogledala je u Veljka, pa uzdahnula. "Ne, to oni svi već znaju, Kale. Zaista misliš da su oni toliko jadni i naivni da ih Aleksandar manipuliše? Ne, oni samo ne žele Darka na tom mestu i to je to."

Zapalio je cigaretu, pa joj dobacio i paklicu i upaljač. "Ne pravi se luda, Darko mi je rekao.", progunđao je, kad je odmahnula glavom. Uzdahnula je i zapalila.

"Nisam imala pojma da zna."

"Zato je i rekao ocu da ti poveća džeparac."

Osmehnula se. "Bilo bi i nemoguće da mu je promaklo."

"Sad da čujem. Za šta će ti naša podrška?"

"Ja ne planiram da dozvolim da mu otmu ono što je njegovo i ono za šta je on radio tolike godine, dok su se oni zajebavali i letovali po celom svetu.", progunđala je.

"Ne razumem."

"Ja ću preuzeti sve tatine poslove i sačuvati, dok se on ne vrati."

Kale ju je pogledao, a onda počeo da se smeje. "Veoma duhovito.", nasmejano je rekao. Izvila je obrvu, pogledao je u Veljka, pa se uozbiljio. "Ne misliš valjda ozbiljno?"