Dvostruka igra

Dvadeseto poglavlje

Dva dana kasnije je ležala na njihovom krevetu i gledala ga kako se sprema za večeru sa Čotom. "Jesi li siguran da treba da ideš sam?", zabrinuto je upitala.

Nasmejao se, seo kraj nje i pomilovao je po obrazu, pa je slatko poljubio. "Ne brini, pre ponoći sam kući.", nežno je rekao.

Uzdahnula je i klimnula glavom. "U redu."

"Hej, nije mi prvi put."

Otkopčala mu je jedno dugme na košulji i pogledala ga. "Znam, ali sad imaš mene i moraš da znaš da te čekam."

Nasmejao se i željno je poljubio. "Biću pre ponoći tu. Želiš li da odeš kod Violete, da ne budeš sama u stanu?"

Nasmejala se. "Već sam je pozvala ovde. Doći će i ona dva udava."

Prevrnuo je očima. "Ozbiljno su shvatili ulogu Darkove zamene. Preozbiljno, za moj ukus.", progunđao je.

Nasmejala se. Aleksandar i Petar su svaki dan u zadnja tri dana sa sve Kaletom dolazili tu i nisu im dali mira. "Da su toliko ozbiljno shvatili, sad bi bio pokojan.", nasmejano je rekla.

"Isplatilo bi se.", promrmljao je, još jednom je poljubio i ustao. Skočila je sa kreveta i krenula za njim, pa ga dopratila do vrata. "Brzo ću."

Slatko ga je poljubila. "Čekam te.", promrmljala je.

Uzvratio joj je poljubac i otišao. Pola sata kasnije se nalazio u retoranu "Avala". Čot je bio sam ovog puta. "Dobro veče.", hladno je rekao i prihvatio ispruženu ruku

"Dobro veče, gospodine Veljko. Sedite."

Veljko je klimnuo glavom, seo i izvio obrvu. "Darko mi je rekao da želite nastavak saradnje?"

Klimnuo je. "Naravno da želim, verujte mi da mi je iskreno žao zbog incidenta koji se dogodio. Nije smeo da se dogodi."

"Naravno da nije. Gospođica Jana je došla na sastanak kao predstavnik svoje porodice, dok ju je Vaš saradnik pozvao na privatno druženje, kao poslednju kurvu."

"Pobogu, gospodine, naravno da nije na taj način pozvao gospođicu Janu. Ahmed je veoma veliki gospodin, gospođica Jana mu se svidela i želeo je da joj ukaže nakolnost."

"Nakolnost? Gospođica Jana je zauzeta, ima svog verenika i uopšte nije pristojno verenoj ženi ukazivati nakolnost."

"To Ahmed svakako nije mogao da zna. U svakom slučaju, došlo je do nesporazuma i primite moje duboko izvinjenje zbog toga, bez obzira da li pristali da nastavimo saradnju, ili ne."

Veljko je stegao vilicu. Jedinu želju koju je imao je da prebije i Čota i Ahmeta, ali je ipak klimnuo glavom. "U redu, neka tako bude. Nastavićemo saradnju, ali ovog puta po našim uslovima. Sve što bude bilo potrebno, vodim ja sam, dok Darko ne dođe. Nas dvojica smo svakako u redovnom kontaktu i sve što ja budem odlučio, to će Darko podržati."

Čotu se to nije svidelo. Veljko mu je delovao dosta opasnije od Darka i nije bio siguran da će uspeti u svom naumu. " U redu, neka tako bude.", na kraju je rekao.

" Odlično. ", Veljko je promrmljao. Nastavili su razgovor o poslovnim poduhvatima uz večeru.

Jana je ciknula i bacila se Violeti u zagrljaj. "Dobro je kad si došla pre one dvojice, da se ispričamo. Šta ima novo?", veselo je upitala.

Violeta se nasmejala. "Kod mene ništa, ali koliko vidim kod tebe i te kako ima. Šta tražiš ovde? I koja dvojica?"

Stavila je kafu da se kuva, pa se okrenula ka Violeti i zapalila cigaretu. "Petar i Aleksandar. Udaviše nas, ne ostavljaju nas na miru ni jedan dan.", progunđala je.