Dvostruka igra

Trinaesto poglavlje

"Molim?", pospano se javila na telefon.

"Za pola sata sam kod tebe.", začula je Violetin glas.

"Još je rano.", promrmljala je. Osetila je Veljkovo golo telo uz sebe, okrenula se i pogledala ga. Osmehnuo se i slatko je poljubio.

"Pola dva je. Stižem.", progunđala je i spustila slušalicu.

Pogledala je u Veljka. "Šta ćemo sad?", uspaničeno je upitala.

Nasmejao se i privio je uz sebe. "Ja znam šta bih ja.", promuklo je rekao i protrljao se o njeno međunožje.

Prevrnula je očima i klepila ga po grudima. "Uozbilji se.", zarežala je.

Pljesnuo ju je po zadnjici, naglo joj podigao nogu na sebe i zabio se u nju. Želeo ju je i nije mu padalo na pamet da propusti priliku da je ima. Zaječala je i ujela ga za vrat. Jako ju je stegao za kosu i počeo da se jako nabija u nju. Grebala ga je po leđima, ljubila ga po vratu i tiho jecala. Naterao ju je da svrši, pa se poslednji put zabio u nju i doživeo sopstveni vrhunac. "Sad mogu da se uozbiljim.", promrmljao je kad je došao sebi.

Zabila je glavu u njegove grudi. "Ti si lud."

"Mhm, jesam."

Taman je krenula da mu odgovori, kad je neko zalupao na vrata. "Jano, došla je Viki."

Uzdahnula je. "Sačekaj minut, Aleksandre.", viknula je, pa skočila sa kreveta i počela brzo da se oblači, dobacujući Veljku njegove stvari. Otškrinula je vrata kad su se obukli i pogledala u Aleksandra. "Ovde imamo veliki problem.", promrmljala je, pustila ga unutra i brzo zatvorila vrata.

Aleksandar je prevrnuo očima kad je ugledao Veljka. "Misliš ti imaš veliki problem?", zajedljivo je upitao.

Pocrvenela je. "Moraš mi pomoći.", promrmljala je.

Uzdahnuo je. "U redu, hoću. Idi ti sa Violetom, ostao je jedino Petar kod kuće, ali on ide za deset minuta i ja ću ga izvesti van. Usput, ovo su ti ključevi od vikendice.", promrmljao je i uvalio joj ih.

Bledo ga je pogledala. "Šta će mi?"

Nacerio joj se. "Da je očistiš, pošto smo to navodno sinoć radili. Mislio sam ja to da uradim, ali pošto ovde imaš veliki problem, koji ja moram da rešim, ti ćeš."

Prevrnula je očima, uzela ih, pa pogledala u Veljka. "Idem da se pretvorim u Pepeljugu.", progunđala je.

Nasmejao se i pomazio je po obrazu. "Doći ću da te spasim."

Aleksandar je prevrnuo očima i pogurao je ka vratima, izbacio je van, pa se okrenuo ka Veljku. "Tebi će trebati spašavanje, ako je povrediš. Ja znam da ja za nju nikad neću biti Darko, ali to ne znači da ću dopustiti da se bilo ko igra sa njom i njenim osećanjima."

Veljko je uzdahnuo i seo na krevet. "Neću je povrediti, niti se igram sa njom."

"Bolje je za tebe. Ostani tu, idem da ispratim Petra iz kuće, pa ću se vratiti po tebe.", progunđao je i izašao van.

"I, šta imamo u planu?", Violeta je veselo upitala kad su se našle u autu.

Jana se zacerekala i pokazala ključeve od vikendice. "Idemo da čistimo vikendicu."

Zgranuto ju je pogledala. "Mi da čistimo?"

Jana je napravila grimasu. "Aleksandrovo naređenje, ukoliko hoću da mi reši problem u sobi."

Violeta je dala gas i bacila pogled na nju. "Problem u sobi?"

Uzdahnula je. "Veljka."

"Aleksandar zna?"