Dvostruka igra

Osamnaesto poglavlje

"Gde je Jana?", Konstandin je upitao kad su Petar i Aleksandar ušli u kuću bez nje.

"Još je u bolnici, došli smo po njene stvari, mora ići par dana na psihoterapije u Brestovačku Banju. Nas dvojica ćemo je odvesti.", Petar je mirno rekao.

Njihova majka je ustala i pogledala ih. "U banju?"

"Da, majko. Tamo ima sjajan psihoterapeut, a i doktori misle da će joj dobro doći da se malo makne odavde."

"Ko će biti sa njom?"

"Ja.", Petar je mirno odgovorio.

"Hajde da se spremamo, pa da vas odbacim.", Aleksandar je rekao i krenuo gore. "Gde ti misliš da budeš?", tiho je upitao Petra kad su krenuli ka gore.

Ovaj je prevrnuo očima. "Sa Janom. Šta, jebote? Ja mu ne verujem."

Aleksandar je uzdahnuo. "On nema nikakve veze sa očevom smrću, Petre."

"Znam, ali mu ne verujem što se tiče Jane. I sam znaš šta se priča o njemu.", progunđao je.

Aleksandar je uzdahnuo. "Znam, ali ona ga je izabrala i treba da je pustimo. U svakom slučaju, meni je rekao da se ne igra sa njom i da su to budalaštine."

"I baš sve one pričaju budalaštine?"

Aleksandar ga je pogledao. "Verovatno ne, ali očigledno da je sa njom drugačiji. Stvarno mislim da ne treba da se mešamo više nego što već jesmo. Na kraju, razgovarao sam ja sa njim i upozorio sam ga."

Petar je uzdahnuo i klimnuzo glavom. "U redu, nadam se da je shvatio upozorenje. Biću onda kod Darka u stanu, verujem da Jana ima ključ"

Aleksandar je klimnuo glavom, na brzinu su se spakovali i izašli van.

Veljko je stajao na vratima i posmatrao je kako leži na njegovom kauču i gleda u plafon. "O čemu razmišljaš?"

Pogledala ga je, sklonila se do naslona i pozvala ga sebi. Legao je kraj nje i pomilovao je po obrazu. "Sviđa mi se da budem ovde."

Zasmejao se, uvrzao šaku u njenu kosu i strastveno je poljubio. "Sve što ti se ne sviđa, promeni."

Prevrnula je očima. "Bitno je da mi se ti sviđaš, a i sve ostalo je zaista perfektno, Veljko."

Istog trenutka se našao na njoj i pogledao je u oči. Uvrzao je obe šake u njenu kosu. "Koliko ti se sviđam?", promuklo je upitao.

Zavukla je šake ispod njegove majice i nežno noktima prešla po njegovim leđima. "Nenormalno mnogo."

Zadrhtao je, pa je željno poljubio. Oglasilo se zvono na vratima. Duboko je uzdahnuo. "Idi im otvori, idem da se presvučem.", progunđao je i ustao.

Bledo ga je pogledala. "Zašto se presvlačiš?"

 Nasmejao se. "Reći ću ti posle, idi im otvori.", promrmljao je, okrenuo se i otišao.

"Budala.", progunđala je za njim, pa i sama ustala. "Stigli ste. Za koga su oba kofera? Zar...", mumlala je i išla za njima.

Petar se nasmejao. "Drugi je za mene."

Stavila je kafe i pogledala ga, pa u Veljka kad je ušao unutra. "Gde ti ideš?", zbunjeno je upitao.

Petar ga je pogledao i nacerio mu se. "Ja sam Janina pratnja, dakle ostajem sa vama dvoma?"

"Molim?", ciknula je. "Daj, jebote, ne zajebavaj se, nije smešno."

Aleksandar je odmahnuo glavom. "Ne zajebava se, uopšte. Pitali su ko ide sa tobom u banju i on je rekao da on ide. Gde da bude do tad?"

"Uostalom, neko mora da vodi računa o tebi, s obzirom na sve priče koje kruže."