Dvostruka igra

Deseto poglavlje

Otvorio je oči i namrštio se kad je nije ugledao kraj sebe. Ustao je, a onda začuo zvukove iz kuhinje, pa se uputio tamo. Stao je na vratima i posmatrao je kako stoji za šporetom, nešto gunđa i kuva kafu. "Sve u redu?"

Okrenula se, pogledala ga, a onda se nasmejala. "Samo se Aleksandar previše uživeo u očevu ulogu. Kafa je gotova.", progunđala je i spustila je na sto, pa krenula da sedne.

Povukao je sebi i željno je poljubio. "Mi definitivno moramo da razgovaramo.", promrmljao je kad je pustio, pa pokupio kafe i poneo ih ka dnevnom boravku.

Prevrnula je očima i krenula za njim. "O čemu?"

Seo je, sačekao da sedne do njega, a onda je još više privukao uz sebe. "O tome da sam ti rekao da mi se ne izvlačiš nikad iz kreveta."

Ponovo je prevrnula očima. "Probudila sam se pre sat vremena.", progunđala je.

Jako ju je klepio po zadnjici i ona je ciknula. "Onda probudiš i mene. Drugo, nema prevrtanja očima, kad ti nešto pričam. Treće, kad ti pokažem da staneš i odustaneš, to ćeš i uraditi."

Gledala ga je i treptala. "Ti zaista misliš..."

"Hoćeš, trebaće ti vremena da naučiš, ali polako."

Bledo ga je pogledala. "Slušaj, dušo, ja nisam ničija marioneta, pa neću biti ni tvoja."

Zasmejao se, pa je jako stegao za zadnjicu. "Nisi, ali ćeš me slušati."

Obgrlila ga je oko vrata i prebacila mu se u krila. "Ako zaslužiš.", promrmljala je i prešla prstima po njegovom vratu.

Prevrnuo je očima. "Veruj mi da hoću, kasnije. Sad moramo o još nečemu da razgovaramo."

Klimnula je i krenula da sedne kraj njega, ali ju je zadržao u svojim krilima. "O čemu?"

"Bila si u pravu."

"Za mamu?"

"Mhm, Darko mi je sinoć rekao."

"Zna li..."

"Ne, ali zna da nije Aleksandar, u to je siguran."

Klimnula je glavom. "Dakle, nekako moramo da ga zaštitimo. To ću moći jedino ako nađem dokaz da je majka ubica."

"Darko ne želi da se mešaš, Jano. Ne može da dozvoli da vaša majka završi u zatvoru."

"On ne može, ja mogu. Donekle je razumem, ali oduzela mi je sve. Oduzela mi je oca, oduzela mi je brata i dozvolila da ga optuže da je ubica. Sad je i Aleksandar u opasnosti, a ona to zna."

Uzdahnuo je. "Ne verujem da bi dopustila da..."

"Dopustila je da optuže Darka i oteraju ga, nije ni pomislila kako će se on osećati, niti kako je meni. Zašto ne bi dozvolila da i Aleksandar nastrada?", ljutito je upitala.

Osmehnuo se i klimnuo glavom. "U redu, pomoći ću ti, pod uslovom da znam za svaki tvoj korak."

Spustila je glavu na njegovo rame. "Znaćeš.", promrmljala je.

Zagrlio je i nežno je poljubio u teme. "Šta imaš danas u planu?"

Uzdahnula je. "Otići ću na očev grob, a onda kući. Aleksandru ću reći da sam pristala da izađemo na večeru i onda ću doći ovde.", promrmljala je.

"U redu. Doručkuješ sa mnom?"

Pogledala ga je i odmahnula glavom. "Ne, volela bih, ali i dalje moramo da budemo oprezni, Veljko. Možda sad i više nego pre. Sad znamo da nije Aleksandar, ali ne znamo ko je."