Dvostruka igra

Devetnaesto poglavlje

"Šta ste uradili?", Darko je upitao umesto "halo".

Veljko je pogledao u Janu, koja je sedela kraj njega i zabrinuto ga gledala. Povukao je u zagrljaj i nežno je poljubio. "Odjebao sam ih i poslao dođavola.", progunđao je.

"Molim? Jesi li ti poludeo, jebote?", zagrmeo je.

"Savršeno sam normalan. Ahmet je zvao Janu na "piće" u privatnom okruženju. Mislim da i sam znaš šta to znači.", ljutito je rekao.

"Molim? Kako se usudio, jebote?"

"Usudio se. Udario sam ga i raskinuo saradnju."

"U redu, to ću ja rešiti sa Čotom, to nije smelo da se dogodi.", zasiktao je. "Gde je Jana?"

"Pijemo kafu, tu je.", promrmljao je.

"Daj mi je."

"Halo, bato?"

"Kako je moja lepa sestrica?", nežno je upitao.

Zasmejala se. "Odlično, Veljko je malo preterao, mogla sam i sama da se izborim sa njim.", progunđala je.

"U to i ne sumnjam, Jano, ali on je morao da reaguje i uradio je baš ono što bih i ja uradio. To je nepoštovanje."

Prevrnula je očima. "Znam, objasnio mi je Veljko. Žao mi je, bato."

"Nisi ti kriva ni za šta. Ti nisi otišla kao Veljkova pratilja, već kao predstavnik naše porodice i to su trebali da poštuju. Nebitno, ja ću to rešiti. Kakvo je stanje kući?"

"Nepromenjeno. Dobro, bila sam sa Aleksandrom i Petrom na piću, ali to je to.",progunđala je.

Nasmejao se. "I to je neki pomak. Slušaj, sve ću ti objasniti, kad rešim neke stvari, važi?"

Prevrnula je očima, dok se on seti da ih reši, ona će ih već rešiti i postaviti svakog tamo gde mu je mesto. "U redu, bato, ne brini. Odustala sam od igranja detektiva, ova dvojica mi i nisu od neke pomoći.", progunđala je i ujela se za usnu kako ne bi ciknula, kad ju je Veljko udario po zadnjici.

Nasmejao se. "I ne treba da ti budu, već treba sve meni da prepustiš i živiš kao i do sada."

"Dobro, dobro, hoću."

"U redu. Imam posla, zvaću te večeras, važi?"

"Važi, bato.", promrmljala je i on je spustio slušalicu.

"Mislim da ni jedan nije normalan od vas dvojice."

Veljko se nasmejao, povukao je i krila i željno je poljubio.

"Molim?", Čot se javio na telefon.

"Kakvo je to ponašanje prema mojoj sestri, gospodine Čot?", Darko je zarežao.

"Primite moje duboko izvinjenje zbog tog incidenta, gospodine Darko. Nije mi bila nikakva namera da uvredim ni Vas, a ponajmanje Vašu sestru. U znak izvinjenja i želje za nastavak saradnje, Ahmet je isključen iz daljeg poslovanja sa Vama, ukoliko i dalje želite saradnju sa nama."

Darko je posprdno frknuo. Znao je da su potrebni Čotu. "To je velika uvreda za mene, gospodine Čot. Moja sestra je moja svetinja i ja ne mogu tek tako da pređem preko toga. Verujem da ni Vi ne bi voleli da je Vaša sestra dovedena u takav položaj."

"Naravno da ne bih, zato sam odmah i reagovao. Da budem iskren, ni reakcija gospodina Veljka nije baš bila primerna.", progunđao je.

Darko je frknuo. "Verujte mi, moja će biti još manje prikladna, kad se budem sreo sa Ahmedom. Vidite, ja prvo moram da razgovaram sa svojim partnerom, pa ću Vam javiti odluku i uslove, ukoliko odlučimo da ipak nastavimo saradnju."