Dvostruka igra

Petnaesto poglavlje

"Nisam sigurna da treba da izađemo. U stvari, sigurna sam da ne trebamo.", promumlala je kad su se našli ispred iste one kuće.

Nasmejao se i razigrano je pogledao. "Zar ne voliš život na ivici?", šaljivo je upitao.

Nacerila se. "Ne na ivici života i smrti, a plašim se da smo upravo tu.", progunđala je.

Zasmejao se i slatko je poljubio. "To je tvoj bata. Hajde, ispadaj.", promrmljao je, još jednom je poljubio, pa izašao van.

Jana je pogledala u kuću, pa uz uzdah izašla van. Veljko je pozvonio na interfon i onaj isti čovek im je otvorio. Pogledao ih, pa se sklonio sa kapije i propustio ih bez reči. Ušli su u kuću i Jana je ciknula kad je ugledala Darka, pa mu poletela u zagrljaj. Uhvatio je i jako je stegao. "Bato!"

Nasmejao se. "Ovog puta se nećeš tako lako izvući, znaš?", nežno je upitao i poljubio je u teme.

Pogledala ga je i zatreptala. "Šta sam uradila?"

Ponovo ju je poljubio, pa se pozdravio sa Veljkom i pokazao mu da sedne, a onda sa Janom u zagrljaju seo na kauč. "Gospodin Čot kaže da si izuzetna mlada dama."

Jana je pogledala u Veljka, pa u Darka. "Upoznali smo se na prijemu, Veljko i ja smo sedeli sa njim i gospođom Čot.", promrmljala je.

Veljko se jedva suzdržao da se ne nasmeje Darkovom izrazu lica. "Samo tu ste se videli?"

"Da.", mirno je odgovorila.

Darko je pogledao u Veljka i izvio obrvu. Uzdahnuo je. "Čot je insistirao da budeš ti, ili neki tvoj predstavnik na dogovoru.", promumlao je.

"Zašto me nisi pitao šta da radiš, dođavola?", besno je upitao.

"Ja sam kriva, bato. Bez razmišljanja sam rekla Čotu da sam ja ta koja će doći na sastanak. I da si ti dozvilio i ovlastio me."

Darko je zatreptao. "Mogu li da znam otkud ti ideja da uopšte tako nešto uradiš?", zarežao je.

Uzdahnula je. "Samo mi je palo na pamet."

"Prekini da lažeš!"

"Dobro, nemoj da se dereš. Želela sam da se taj posao završi, jer ne znam koliko imaš na kartici, kad ćeš se vratiti, ne znam ništa! Uplašila sam se da ćeš ostati bez svega."

Uzdahnuo je i zagrlio je. "Nisi ti trebala o tome da misliš, Jano i da se uvlačiš u to. Zar nemaš poverenja u mene?"

"Znaš da imam, ali da i brinem za tebe."

Osmehnuo se i nežno je poljubio u teme, pa pogledao u Veljka i izvio obrvu. "Nisam imao šanse da poreknem, znaš da bi Čot odmah odustao.", progunđao je.

Darko je uzdahnuo i klimnuo glavom. "Znam, ali sam mislio da je kontrolišete."

Pogledala ga je. "Misliš da bi bilo kome to pošlo za rukom, kada si ti u pitanju?"

Uzdahnuo je. "Znam da ne bi, Jano, ali ne treba ti mene da štitiš, već ja tebe. Ko je ovde stariji brat?"

"Ti, ali isto tako ja ne mogu da zamislim da preživim da ti se nešto desi. Kad ćeš kući?"

"Šta za tebe znači reč "strpljenje"?"

"Nedostaješ mi i svi mi idu na živce, osim Aleksandra. On je podnošljiv."

Nasmejao se. "Podnošljiv? Ukoliko pričamo o istom Aleksandru, on je mnogo više od podnošljivog, Jano."

"Dobro, on je ok i dobar, ali nije ni upola kao ti."

Pomazio je po kosi i nežno je poljubio u čelo. "Zato ti i jesi moja mala sestrica. Šta si rekla drugima, gde si?"

Slegnula je ramenima. "Da spavam kod Viki, snaći ću se, kad se vratimo."