Dvostruka igra

Prvo poglavlje

Ušla je u stan, sela u dnevni boravak i zapalila cigaretu, kad je začula otvoranje vrata i zatvaranje istih. Uskoro se pojavila silueta visokog muškarca. "Dobro veče."

Prevrnuo je očima i upalio svetlo. "Dobro veče.", tiho je rekao.

Ustala je, sipala oboma po viski, dodala mu, pa sela na kauč i pogledala ga. Seo je do nje i izvio obrvu. "Moram da dođem do Darka."

Namrštio se. "Ne razumem, kako da dođeš do njega?"

"Ne pravi se lud.", zasiktala je.

"Ne pravim se, jebote. Zadnji put smo se videli kad su mu javili da vam je otac ubijen. Nakon toga ga nisam ni video ni čuo. Šta se događa?"

Uzdahnula je i pogledala ga. "Pre sedam dana smo izašli na groblje, atmosfera je već tad bila napeta. Kulmiralo je kad smo se vratili kući. Optužili su ga da je ubio oca, sa tobom u dogovoru."

"Molim?", zapanjeno je upitao.

"Ti i brat ste hteli da sklopite primirje i da ujedinite poslove, jel tako?"

Klimnuo je glavom. "Da, čak je i tvoj otac bio za to."

Pogledala ga je. "Siguran si?"

"Da, jebote. Dva dana pre atentata bili smo na ručku i skoro je sve bilo dogovoreno."

Klimnula je glavom i iskapila viski. "Ne znaš gde je?"

Odmahnuo je glavom. "Ne."

Klimnula je. "Želiš li i dalje taj savez?"

Posprdno je frknuo. "Znaš da niko od njih neće pristati na to, Jano."

Mirno ga je pogledala. "Zato ja hoću, ukoliko mi pomogneš."

Zapanjeno ju je pogledao. "Ukoliko ti pomognem oko čega?"

"Želim da dođem na čelo očevih poslova i sačuvam sve, dok se Darko ne vrati."

Pogledao je, a onda se nasmejao. "Nije vreme za šalu."

"Ne šalim se, ni najmanje. Ukoliko mi ti ne pomogneš, snaći ću se."

Skočio je sa kauča i grubo je uhvatio za ruku. "Nećeš se mešati u to, Jano. Jel jasno?", zasiktao je.

"Hoću, sa tobom, ili bez tebe. I?"

Uzdahnuo je i prošao rukom kroz kosu. Znao je koliko je Jana vezana za svog 18 godina starijeg brata i da je zaista u stanju da se suprotstavi svima zarad njega. Isto tako je znao da mu njegov prijatelj nikad ne bi oprostio ukoliko bi je u svemu tome ostavio samu i ukoliki bi stradala zbog svoje brzopletosti i lude glave. Niti bi on sam sebi ikad oprostio. Već godinu dana je bila njegova tiha patnja, ali iz poštovanja prema čitavoj njenoj porodici, a pogotovu Darku, nikad joj nije prišao. "U redu, pod nekim uslovima."

Prevrnula je očima. "Kojim?"

"Prvo, ništa nećeš uraditi na svoju ruku i bez mog znanja, ni jedan jedini korak, Jano."

Klimnula je. "Dogovoreno.", mirno je rekla.

Osmehnuo se. "Drugo, pre nego što bilo šta počnemo, daćeš mi par dana da pokušam da dođem do Darka."

Uzdahnula je i klimnula glavom. "Učini sve što možeš da ga nađeš, Veljko, ja ne znam šta ću bez njega.", prošaputala je.

Zagrlio je i nežno je poljubio u teme. "Hoću, obaćavam."

Spustila je glavu na njegove grudi. "Hvala ti."

Uvrzao je šaku u njenu kosu i nežno je milovao. "Slušaj, dok ja nađem Darka, ti ispitaj ko je još uvek uz njega, ali budi oprezna, važi?"