Dvostruka igra

Peto poglavlje

"Kale!", ciknula je, sletela se niz stepenice, pa mu se bacila u zagrljaj. "Nisam te videla od tatine sahrane, stvarno nisi fer."

Nasmejao se i pomazio je po kosi, a onda se pozdravio sa Aleksandrom. "Kako si?"

Klimnuo je. "Držim se, ali ovoj mojoj sestri i nije najbolje, pa sam rešio da je pustim danas na taj prijem.", progunđao je.

Kale se osmehnuo. "Ona je bila mala tatina princeza, naravno da joj je najteže. Kako je Mirka?"

"Bolje me ništa ne pitaj. Od kako je tata umro, ona više nije ono što je bila, Kale."

"Gde je sad? Voleo bih da je vidim."

"Spava. Kad se vratite svrati na kafu, da se ispričamo i da je vidiš."

Kale je klimnuo glavom, obgrlio Janu oko ramena i pogledao je. "Idemo?"

Klimnula je glavom, poljubila Aleksandra i krenula za Kaletom. "Prvo idemo u kupovinu, a onda u salon.", promrmljala je kad su ušli u auto.

Pogledao je u retrovizor. "Otkud to da ti ideš na taj prijem?"

"Mirko je javio Aleksandru da će Veljko biti tamo, a tata je dobio pozivnicu već pre dva meseca."

Kale se namrštio. "Mirko?"

"Mhm, ne brini, Veljko mu je to rekao da uradi. Jaoj, stani da izađem, parkiraj ga negde i dođu. Ovu moram da probam."

Kale je prevrnuo očima, parkirao ga na sred ulice, izbacio sva četiri, pa izašao iz automobila i otvorio vrata. "Izvolite, gospođice.", posprdno je rekao.

Nasmejala se i izašla iz auta. "Parkiraj ga..."

"Već jesam, polazi."

"Na ulici?"

Prevrnuo je očima i pogurao je napred. "Polazi.", zarežao je.

"Budalo. Dobar dan.", ljubazno je rekla prodavičici.

"Dobar dan, gospođice Jano. Izvolite."

"Crna haljina iz izloga..."

Devojka je uzdahnula. "Imamo je samo u crnoj boji, gospođice, ali slobodno pogledajte po radnji, možda Vam se još neka svidi."

Jana joj se osmehnula. "Na žalost, sad mi treba baš crna. Umro mi je otac."

"Veoma mi je žao što to čujem, bio je izuzetan gospodin. Sačekajte samo da pogledam imamo li Vašu veličinu.", ljubazno je rekla, okrenula se i otišla.

Jana se okrenula ka vratima, a onda zinula. "Kale..."

"Mm?"

 Pokazala je glavom. "Mislim da će ti odneti automobil.", rekla je i prasnula u smeh.

"O, jebote! Odmah se vraćam", promrmljao je i izleteo iz butika.

"Imamo. Izvolite, ukoliko želite da je probate, garderoba je prazna."

Klimnula je i osmehnula joj se. "Hvala.", promrmljala je, uzela haljinu od nje i otišla da se presvuče. Navukla je haljinu na sebe i izašla van, pa se pogledala u ogledalo. Bila je duga, čipkasta, na bretele, sa ogromnim šlicem do polovine butine. Tek u tom momentu je shvatila da je cela providna, osim dela oko grudi i zadnjice. I savršeno joj je stajala. "Mislite da je dovoljno elegantna za prijem?"

Prodavačica je klimnula. "Mislim da jeste, mada Vi bolje od mene to znate.", promrmljala je.

Napravila je grimasu. "Obično nisam prisustvovala takvim stvarima, mene to smara. Možete li mi dodati telefon iz levog džepa?"