Dvostruka igra

Sedamnaesto poglavlje

"Sad si počeo i mene da pratiš?", Aleksandar je zarežao.

"Koliko vidim, ne bez razloga. Šta se ovde dešava? Šta vas dvoje tražite sa njim?"

"Mislim da već znaš, Petre i ne znam zašto se praviš lud.", Jana je odbrusila.

Petar je prevrnuo očima. "Te bajke pričajte nekom drugom. Hoću odgovore, istog trenutka.", zasiktao je.

Veljko je uzdahnuo i klimnuo glavom. "U redu, Aleksandre, idi završi šta moraš, ti pođi sa nama gore.", promumlao je.

Aleksandar je pogledao u Petra. "Ukoliko mi veruješ, saslušaćeš ih."

Ovaj je prevrnuo očima i klimnuo glavom. "U redu.", promumlao je, pa pogledao u Veljka. "Jebeno se nadam da imate loično objašnjenje za sve ovo.", progunđao je.

Veljko se posprdno nasmejao, pa pogurao Janu ka vratima. Dva minuta kasnije su se našli u njegovom stanu. "Kafa?", mirno je upitao. Ovaj je klimnuo glavom i Veljko je pogledao u Janu.

Prevrnula je očima, stavila kafu, pa se okrenula ka Petru , prekrstila ruke na grudima, pogledala ga i izvila obrvu. "I?"

"To ja tebe treba da pitam, Jano, ne ti mene. Šta tražite sa njim?"

"Ubicu.", mirno je odgovorila. "Tatinog ubicu, pošto to Darko sigurno nije.", zasiktala je. "U stvari, mi već znamo ko je, ali ne znamo ko je pomagač, možeš da budeš čak i ti."

Bledo ju je pogledao. "Ja? Da li si ti svesna šta pričaš, jebote?", zagrmeo je.

Veljko je prevrnuo očima. "Ne deri se na nju. Šta očekuješ? Pratiš je, govoriš joj da je ponovo izabrala pogrešnog brata, ne veruješ joj."

"Sa razlogom, sve vreme mulja nešto, a sad znamo i šta. Misliš da Darko nije ubica? Dokaži mi i ja ću ti pomoći, Jano.", zasiktao je. 

"Ionako mi nećeš verovati.", mirno je rekla.

"Iskušaj me."

Pogledala ga je, a onda klimnula glavom. "U redu, mama je ubica.", mirno je odgovorila, dok ga je gledala u oči. 

Zabezeknuto je pogledao. "Da li si ti bre normalna?", zagrmeo je.

"Jesam, veoma sam normalna i imam i dokaze. Indirektne, doduše, ali ih imam. Ne znam šta ima u onoj svesci, još je nisam pročitala, ali sam sigurna da ima nešto važno.", promrmljala je. 

"Kakvoj svesci?"

"Našla sam je onaj dan kad si me uhvatio sa Viki u vikendici. Mama ju je tražila onaj dan, kad smo bili na roštilju i, mogu reći, bila je u popriličnoj panici. Pretražili smo i kuću, prodala je sav nakit zalagaonici "Sunce", čak i ovo.", promrmljala je i izvadila broš iz džepa i pokazala mu ga. 

"Zašto bi..."

"Dobila je tačno onoliko koliko košta pištolj sa kojim je tata ubijen.", mirno je odgovorila.

Petar je seo, zapalio cigaretu i pogledao je. "To su sve nagađanja, Jano. Daj mi jedan dobar razlog zbog čega bi majka to uradila."

Veljko i ona su se pogledali i on je neznatno klimnuo glavom. "Tata već dvadeset godina ima drugu ženu i dvoje dece sa njom mojih godina.", promumlala je. I bez Veljkove potvrde znala je da on za to nije znao. "Hteo je da napusti mamu i ode njoj, to joj je rekao sedam dana pre smrti."

"Ti to sigurno znaš?"

Klimnula je glavom. "Darko i Aleksandar su bili tu kad joj je rekao, Petre."

Uzdahnuo je. "Zato je svo ono njeno ponašanje u najmanju ruku čudno. Mislim, znao sam da ga je volela, ali sve mi je to preterano. Sad mi je jasno."