Dvostruka igra

Dvadeset peto poglavlje

Bilo je tačno šest ujutru kad su pokupili Kaleta i krenuli ka Preševu. Jana je pospano pogledala u Veljka, skupila se na zadnjem sedištu i spustila glavu u njegova krila. Taman je sklopila oči, kad je začula Darkov glas. "Dakle, bez ikakvih ludosti, Jano, u redu?"

Otvorila je oči, ispravila se, pa nabila glavu između sedišta. "Kakve bih ludosti pravila u Preševu?"

Bacio je pogled na nju. "Sa tobom se nikad ne zna. Dogovorili smo se?"

"Mhm, ponela sam karticu, videla sam mnogo dobre butike, kad smo prolazili prošli put i to je jedina ludost koju planiram."

Kale je složio grimasu. Nikad sebe nije zamišljao kako obilazi butike sa Janom. "Daću ti i svoju, samo ukoliko budeš mirna."

Jana se nasmejala, pomazila ga po glavi, a onda se vratila nazad i spustila glavu na Veljkovo rame. "Obećala sam."

Kale je prevrnuo očima, ali je prećutao. Svakako nema šta više da krene po zlu, pogotovu ne u Preševu. Već je bilo prošlo podne kad su parkirali automobil i izašli van. "Bićeš dobra?", Veljko je nežno upitao.

Zasmejala se, pridigla se na prste i slatko ga poljubila. "Obećavam."

Zavukao je šaku u njenu kosu, približio je sebi i strastveno je poljubio. "Posle te vodim negde, uzmi nešto lepo."

Zasmejala se i vragolasto ga pogledala. "Nešto posebno lepo, ili?"

Prevrnuo je očima. "Oboje.", promrmljao je.

Slatko ga je poljubila, pa se okrenula i zagrlila Darka. "Zovite me kad završite."

Jako ju je zagrlio i poljubio je u teme. "Hoćemo. Slušaj Kaleta, važi?"

Nasmejala se i zaklimala glavom. "Ne brini, više ništa ne može da krene naopako.", promrmljala je, poljubila ga u obraz, a onda uhvatila Kaleta ispod ruke, mahnula ovoj dvojici i povukla ga dalje.

Darko je prevrnuo očima, kad je video da Veljko i dalje gleda za njima. "Hajde, vreme je da krenemo."

Trgao se, pogledao ga i klimnuo glavom, pa krenuo za njim.

Dva sata kasnije Jana je pokupovala sve što je videla i što joj se svidelo, a onda pogledala u Kaleta. "Završili smo. Hoćemo li kod njih?"

Kale je ozbiljno odmahnuo glavom. "Nećemo, da su te Darko i Veljko želeli tamo, poveli bi te sa sobom, a ne bi poslali mene da te šetam po Preševu."

Prevrnula je očima i klimnula glavom. "Nek ti bude. Idemo onda da ostavimo ove kese u automobil i negde na ručak. Umirem od gladi."

Kale se nasmejao, pokupio kese od nje i pogledao je. "Idi u restoran i čekaj me, važi?"

"Najbolji si.", nasmejano je rekla i odlepršala. Čim je ušla ugledala je Čota i Ahmeda kako sede za stolom u uglu. Zagrizla je usnicu, pa izabrala stočić, koji se nalazio odmah do njih, ali skriven zidom. Čula je razgovor, ali ništa ih nije razumela. Napućila je usnice, a onda izvadila telefon i uključila snimanje. Uskoro je videla Kaleta kako joj se približava, pa mu je pokazala da ćuti i prstom pokazala na ove iza sebe. Prevrnuo je očima. "Dobar dan, izvolite.", konobar je rekao.

Jana ga je u sebi oterala dođavola, ali mu se ipak slatko osmehnula. "Samo dva viskija.", promrmljala je.

Ovaj je klimnuo glavom i udaljio se, a ona je pogledala u Kaleta i izvila obrvu. "Pobiće nas.", mirno je rekao.

Prevrnula je očima. "Zaveži.", promumlala je i ućutala.

"Izvolite.", konobar je promrmljao i spustio dve čaše viskija ispred njih, pa se odaljio.