Dvostruka igra

Dvanaesto poglavlje

Bilo je osam navečer kad su Aleksandar i Jana ušli u "Čistilište", gde su ih Kale i Veljko čekali. "Dobro veče.", Aleksandar je rekao.

Veljko je ustao i pružio mu ruku. "Dobro veče, Aleksandre. Sedite.", promrmljao je i pokazao na dve stolice. Restoran je bio prazan, nije bilo čak ni konobara. 

Jana je prevrnula očima, prišla Kaletu i poljubila ga u obraz, a zatim i Veljka. "Gde je ta večera? Gladna sam."

Nasmejao se i pomazio je po kosi. "U kuhinji."

Prevrnula je očima. "Sedite vi, ja ću postaviti.", progunđala je i krenula ka kuhinji. Nije ni primetila da je krenuo za njom i umalo nije vrisnula kad ju je uhvatio s leđa, ali je u istom momentu osetila i njegove usne na svom vratu. "Ti si lud, šta..."

"Rekao sam im da ću ti pomoći.", promrmljao je.

Okrenula se ka njemu i ovila mu ruke oko vrata. "Hvala.", promrmljala je i slatko ga poljubila.

Uzvratio joj je poljubac, pa je pustio i pokupio ovale sa mešanim mesom. "Ponesi tanjire i escajg."

Uradila je kako je rekao, podelila tanjire, pa sela između njega i Aleksandra. Dodao je čaše i viski na sto, pa i sam seo. "I, zašto smo se svi okupili ovde?", Kale je upitao.

Jana i Aleksandar su se pogledali i ona je klimnula glavom. "Treba nam vaša pomoć."

"Vama?"

Aleksandar je klimnuo i pogledao Veljka u oči. "Da, nama. Jana misli da je ubica našeg oca majka."

"Ti ne misliš?"

Pogledao je Veljka u oči. "Iskreno? Ne znam više šta da mislim, Veljko. Sve što je ona rekla ima smisla, ali ne želim da verujem da je ona bila spremna na to, kao i na to da na Darkova pleća svali njegovo ubistvo i mene pusti niz vodu, iz osvete.", progunđao je.

Veljko je uzdahnuo i klimnuo glavom. Video je da je Aleksandar iskren i zbunjen. "Razumem. Na žalost, u stanju je. Darko je zbog toga i otišao. Ne može da mirno sluša vaše optužbe, a ne može majku da smesti u zatvor."

"U kontaktu si sa njim?"

"Da. On mi je i rekao da ti nisi umešan i da je jedino u to siguran."

Aleksandar je uzdahnuo. "Pretpostavljam da on ne zna šta Jana radi?"

"Ne."

"Divno."

Veljko se nasmejao. "To nam je sad najmanji problem."

"Rešavamo jedan, stvaramo drugi."

Jana je prevrnula očima i potapšala ga po ramenu. "Znam ja da se izvučem, a izvuću ću i vas. Samo želim da se sve ovo završi, da se Darko vrati i sačuvam ti tu glavu.", progunđala je. "Dakle, treba nam tvoja pomoć, Veljko."

Nasmejao se i pogledao je. "Hajde da čujem."

Osmehnula mu se. "Znamo da su nam Tile, Kale i Lale saveznici, ti sigurno imaš ljude kojima veruješ?"

Uzdahnuo je i klimnuo glavom. "Naravno da imam."

"Odlično, jer nam treba vojska."

Kale ju je pogledao. "Vojska?"

"Mhm, dvojica da budu u Aleksandrovoj pratnji uvek. I dvojica koja će pratiti svakog našeg brata."

Izvio je obrvu. "Svakog?"

"Neko joj je pomogao. Kladim se na Petra, ali..."

"To što je bahat i bezobrazan, ne mora da znači i da joj je pomoćnik, Jano."