Nepregoriva baklja

03

,,Ne zaboravi da mi se javljaš svakodnevno!"
Pedeseti put smo produžavale telefonski poziv pošto nijedna nije htela da prestane da priča.

,,A ti šalji slike iz Grčke!"

,,Oh, to obavezno."

,,Jako mi je žao što ne možemo uživo da se pozdravimo", smoreno sam izdahnula.

,,Kruna, videle smo se doslovno juče. Uostalom, kad se obe vratimo, ostaje nam pola letnjeg raspusta do početka fakulteta."

,,Ne mogu da verujem da već krećemo na fakultet. Plus ne znam kako ćemo jedna bez druge", blebetala sam bez cilja.

,,Ne znam ni ja. Ali, preživećemo i to nekako. Nisu Pravni i Medicinski fakultet toliko udaljeni."

,,I to što kažeš", tiho sam dodala.

A onda sam čula majčino histerisanje iz druge sobe kako je došlo vreme da krenem, i sa velikom žalošću sam prekinula vezu sa Barbarom, uz virtuelne poljupce i zagrljaje.

Zakopčala sam kofer i sela na njega, u isto vreme naslonivši glavu na dlanove, dok su mi misli lutale iz jedne krajnosti u drugu.

Kad sam se pribrala malo, ustala sam, u isto vreme podigavši kofer sa sobom, dok sam polovinu svog posedstva vukla ka vratima.

Majka me je čekala u kuhinji, gde su bile spremne sve grickalice i hrana za put.

Šokirano sam gledala u pun sto hrane, za koju će mi bukvalno trebati šleper da bih sve ponela:
,,Mama, spremila si mi hrane kao da idem na put od godinu dana."

,,Neka, imaćeš tamo da jedeš ako budeš gladna."

Negodujuće sam odmahivala glavom i pokušavala da je ubedim, bezuspešno:
,,Ali, rekla sam ti već. Imamo tamo obezbeđenu hranu, i to sva tri obroka."

Izignorisala me je pošteno, dok je sasvim zadovoljno pakovala sve spremljeno u ranac.

Otišla sam ka čiviluku na ulaznim vratima i uzela svoj Delije Sever sivi duks na raskopčavanje, koja je sasvim pristojno išla uz vrlo opuštenu kombinaciju namenjenu za put - siva trenerka i crni crop top.

Usput sam zgrabila sa cipelarnika svoj omiljeni Zvezdin kačket i stavila ga na puštenu kosu.

Majka se, malo je reći, frapirala kad je videla moju kombinaciju:
,,Dete, pa ne ideš na utakmicu, nego na putovanje."

Coktala je jezikom i gunđala zabrinuto sebi u bradu, ali ipak nije napravila nijednu više opasku.

A onda je uzele ključeve od automobila sa police i okrenula ključ u bravi, pa smo zajedno izašle, noseći kofer i ranac usput.

U tišini smo se vozile do aerodroma, dok je na radiju svirao Beograd još živi Relje Popovića, uz koju sam neobavezno pevušila.

Krajičkom oka sam videla da su majčini prsti pobeleli od stezanja volana, a to je učinilo da mi se želudac preokrene.

Pročistila sam grlo kako bih prekinula tišinu koja vlada među nama, te onda progovorila:
,,Uskoro će tatin rođendan."