Nepregoriva baklja

07

Sledeće jutro je bio održan trening reprezentacije.

Ustala sam poprilično rano, ali ne i na levu nogu, te sam bila raspoložena i spremna za danas.

Dan je prolazio poprilično uobičajeno, s obzirom da je prvi trening nakon okupa, a biće ih još, jer Evropsko prvenstvo zvanično počinje za otprilike dve nedelje. Isplanirane su i neke prijateljske utakmice u narednim danima.

Sa momcima nisam imala nekog specijalnog kontakta, tokom treninga sam stajala kraj pulta sa vodom i suplementima i po potrebi sam im dodavala. Nikakav specijalni posao za sad.

Ogromna teretana je bila popunjena fudbalerima, a njihov trenažni proces pratili su svi pomoćni i kondicioni treneri.

Sa divljenjem sam posmatrala intenzivan trening izdržljivosti, dok su svi redom bili totalno fokusirani na zadatu vežbu, skroz harmonizovano, sa istim ciljem.

U prostoriji energija je vremenom opala, sve dok se u jednom momentu nisu razišli, većina njih je otišlo na pauzu, te je puna teretana na trenutak ostala prazna.

Ili barem skoro prazna.

Dušan je ležao na benč klupi, odmarajući ruke držeći ih iscrpljeno naslonjene preko lica, dok su se izvajani mišići nazirali ispod majice, a grudni koš se podizao dok je ubrzano disao.

Mogla sam da ga ovako posmatram iz daljine, ali mi je na pamet pala ideja.
Zlobno sam se nasmejala i prišla mu, izazivajući ga:
,,Već si se umorio?"

Prvo nije reagovao par sekundi, dok je procesuirao moje reči, te je potom provirio je iza svojih šaka i sledećeg momenta ustao, bez reči i ozbiljno zgrabio i povećao težinu dodajući tegove, sve vreme me gledajući u oči.

Pre nego što se vratio na benč klupu, prišao mi je i uneo mi se u lice, prošaputavši promuklo:

,,Voliš da provociraš, a, Princezo?"

Njegov nadimak mi je izazvao buru leptirića u stomaku, noge su mi se odsekle, a u mozgu je isparila svaka misao. Zatekao me je bez teksta, te se, isto tako munjevito kao što je došao, vratio na poziciju za vežbe i krenuo sa dizanjem tegova.

Mišići su se flektirali ispod uske majice, ocrtavajući se savršeno dok su mi oči putovale po njegovom telu. Osećala sam se kao paralisana, dok sam kao opijena gledala u prizor ispred sebe.

,,Skroz si rumena, kolačiću."

Odlučila sam da se priključim ovoj igri koju izvodi, te sam rekla, ispitujući granice:
,,Princeza mi se više sviđa."

Izgleda da nije očekivao ovaj odgovor, te se blago nasmejao kroz stisnute zube zbog težine tegova i rekao:
,,A ko je rekao da možeš da biraš?"

Taman kad sam otvorila usta da odgovorim, čula sam poznato vrištanje iza sebe, te sam momentalno prevrnula očima, jer sam znala šta sledi:
,,Duci, Duci, pa gde si ti dole? Čekala sam te, spremila sam ti energetski smuti!"

Ispustio je šipku sa tegovima, te je, vidno zadihano, ustao u sedeći položaj.

,,Bio sam zauzet." Rekao je dok mu se pogled zaustavio na meni.

,,Čime? Svi su već uveliko završili trening."

,,Utišavanjem ljudi. Kreni ti dole, stižem ja."
Tara se za to vreme veselo okrenula i odlepršala, a ja sam, prebacivši ravnotežu na suprotnu nogu, rekla:

,,Oh, stvarno?" bocnula sam ga izazivački, gledajući oko sebe i dramski tražeći osobu koju je utišao, ,,koga si ti to danas utišao?"

Ustao je i prepredeno mi prišao, kao vuk koji vreba plen, ne skrećući pogled s mojih usana. Intenzitet tog pogleda me je naterao da se naježim od glave do pete, iznova gubeći mozak.

Elektricitet je pucketao oko nas, praveći nesnosnu tenziju u našem ličnom prostoru:
,,1:0, Princezo."
Rekao je zadovoljno, mojim ćutanjem upravo potvrdivši svoju prethodnu konstataciju.

A onda je otišao, ostavivši me samu u masivnoj teretani, sa haosom u glavi.

•

jedan malo kraći deo, ali, 🔥.
xoxo,
smaragdna vila💋