Tata

Sedmo poglavlje - Kutija

Sofija

Nakon što je Aleksandra otišla, ja sam utrčala u kuću u nadi da je Aca još uvek u sobi. Prošla sam kroz celo prizemlje i nije ga bilo što je u ovom trenutku bilo savršeno. Otišla sam kod Stefana u sobu, sedeo je za radnim stolom i pravio se da uči. Podigao je noge na sto a na krilo položio knjigu. Držao je olovku u zubima dok je gledao u telefon. Kada san uletela unutra, trznuo se i ubacio telefon u knjigu te spustio noge sa stola.
,,Idi bre Sofija, uplaši me! Mislio sam da je Aca..." odahnuo je kada je shvatio da sam ja pa odložo knjigu sa strane.
,,Stefane, treba mi tvoja pomoć."
,,Šta je bilo?" zainteresovao se. Da mi Aleksandra nije dozvolila, nikada mu ne bih rekla, ali njih dvoje se dobro slažu baš kao i nas dve pa smo odlučila da ga uključimo u projekat Tata.
,,Imamo sestru..." kažem tiho dok sedam na krevet pored njega.
,,Molim?" pita zbunjeno jer mi do sada nismo imali nijednu sestru ,,Nisu valjda matorci napravili još jedno dete?"
,,Nisu, ali Aca jeste." prošapućem a on razrogači oči.
,,ŠTA!?" vikne a ja skočim na njega i stavim svoju šaku preko njegovi usta.
,,Ćuti! Nemoj da te čuje..."

Ispričala sam mu sve a on nije bio ništa manje šokiran od mene kada sam saznala.
,,Ne mogu da verujem jebote, Aleksandra..." stane da razmišlja.
,,Ni ja ali mi je jako drago. Ona je divna, malo agresivna ali divna, zaslužila je oca kao što je Aca a i on nije mogao bolju ćerku da dobije."
,,Ne mogu da zamislim njega i Mariju Lukić zajedno."
,,E sad moramo da ispitamo sve..." objasnila sam mu šta sam naumila a on je odmah prihvatio svoj zadatak.

Stefan

Kao da živim u nekom paralelnom univarzumu, sve je nekako postalo uvrnuto u samo par dana. Ja završavam srednju školu, moj ujak naprsno ima porodicu i dete koje je samo dve godine mlađe od mene a nisam ni znao da postoji. Da sve bude još apsurdnije, njegova ćerka je moja najbolje drugarica.

Dok mi je Sofija to sve pričala razmišljao sam o Aci i Mariji Lukić. Njih dvoje mi definitivno ne idu jedno uz drugo, ali zato Aca i Aleksandra... jedna ličnost.
Dosta sam razmišljao, oni se stvarno nenormalno liče. A pored fizičkog izgleda, oboje su tvrdoglavci sa anđeoskom dušom, a i oboje treniraju boks.

Sofija mi je rekla da izvučem Acu iz kuće kako znam i umem pa sam odmah krenuo u izvršenje zadatka. Želeo sam da budem deo plana koji je podrzaumevao upoznavanje Ace i njegove ćerke, a i nije mi se učilo pa mi je ovo sasvim dobrodošlo.

Ušao sam u njegovu sobu i zatekao ga kako spava. Već tri dana ništa nije jeo, samo je ležao u krevetu odsečen od sveta.
,,Aco!" prodrmam ga a on me pogleda zbunjen.
,,Nemoj!" kaže ozbiljno i pokrije se preko glave.

O bože...

,,Diži se!" kažem kada mu otmem pokrivač.
,,Šta radiš to!?" iznetvirao sam ga što je bilo dobro jer moram da ga vadim iz depresije.
,,Vadim te iz depre! Ustaj, idi da de istuširaš, dole te čeka ručak pa idem na trening da istučemo nekog a kasnije možda i onog ko ti drma kavez."

Gleda me i razmišlja. Ne izlazi mu se iz sobe a još manje mu se ide bilo gde ali zna da neću odustati. Duboki uzdah i ustao je.
,,Idem da se tuširam." rekao je i otišao a ja sam zadovoljno izašao iz sobe.

U trpezariji me je čekala Sofija sa Darom.
,,Dolazi!" obavestim ih veselo. Sofija ima nevaljali kez a Dara zadovoljan osmeh. Njih dve odmah postave sto i serviraju ručak a kroz desetak minuta je došao i Aca. Bio je u crnoj trenerci i patikama. I dalje je bio neraspoložen ali zato sam ja tu da ga maltretiram dok ne shvati da mu se ne isplati biti u depresiji pored nas. Zajedno smo ručali, ustavri, mi smo jeli i posmatrali njega. On je više mrvio hranu nego što je jeo ali dobro, ima tako da ga izmorim da treningu da će pojesti sve iz frižidera kada se vratimo.

***

Otišli smo u boks klub gde je trenirao do pre par godina, sada tu treniramo Aleksandra i ja. Aca je bio vrhunski bokser do pre šest godina ali onda je imao saobraćajnu nesreću i od tada nije trenirao.

,,Aco ajmo u ring, dosta si se zagrevao." kažem nevoljno jer skoro četrdeset minuta radi vežbe zagrevanja.
,,Nisam bio na treningu dve nedelje, ne želim da slomim nešto." mislio je da ću ja pasti na te bezvezne izgovore. Tačno je da dve nedelje nije išao u teretanu ali mislim da je sada spreman.
,,Aleksandre, polazi!" kažem ozbiljno i povučem ga ka ringu. Stavili smo rukavice i krenuli sa sparingom.

Sofija

Stojala sam kraj prozora i posmatrala ulicu sve dok se Acin auto nije izgubio iz vidokruga. Otrčala sam u njegovu spavaću sobu i zaključala vrata. Moj plan je bio da Stefan odvede Acu na trening kako bih ja mogla da pregledam njegovu sobu i eventualno prodađem nešto što bi nas učinilo sigurnima da je Aleksandra stvarno njegova ćerka.

Najpre sam pregledala fioke komoda i ormarića. Nije bilo ničeg posebnog unutra pa sam prešla na ormar. Morala sam da budem brza jer mu je ormar ogroman i neću stići sve detaljno da vidim dok se ne vrate. Imala sam sreće da se sa Acinog prozora savršeno vidi dvorište pa sam mogla da pratim kada će doći. U ormaru takođe nisam pronašla ništa posebno osim cigareta.

Aca ne puši, bar sam tako mislila.

Stala sam na sred sobe i razmišljala gde još mogu da pogledam i palo mi je na pamet da zavirim ispod kreveta. Ispostavilo se da je to bila vrlo dobra odluka, ispod kreveta je stajala velika bela kutija. Izvukla sam je i otvorila. Prvo što sam ugledala je album za slike. Sklonila sam ga u staranu a zatim pregledala ostali sadržaj kutije. Bile su tu cipelice za malu devojčicu, cucla, četka za bebe i jedan plišani pingvin, ostalo je samo još da zavirim u album.

Otvorila sam prvu staranu i zatekla sliku sa Acine mature - on i Marija. Bili su lepi, on sređen baš kao i danas a Marija Lukić u ljubičastoj haljini do poda ispod koje se ocrtavao trudnički stomak. Smejali su se, izgledali su stvarno srećno i zaljubljeno. Nakon te, usledila je slika njih sa novorođenčetom. Mala devojčica je na svakoj slici bila sve veća i sve više je imala izgled Aleksandre koju danas poznajemo. Na poslodnjoj fotografiji u albumu su bili samo Aca i Aleksandra. On ju je držao i ljubio je u obraz a ona se smejala.

Izvukla sam je fotografiju iz albuma kako bih je uslikala za Aleksandru i okrenula poleđinu. Na zadnjoj strani je bio datum 26.07.2010. i natpis "Aleksandra i tata"

Uslikala sam par fotografija i sve vratila na mesto. Sada je naša pretpostavka zvanično bila tačna - Aca je Alekandrin otac.