Tata

Osamnaesto poglavlje - Dan sa tatom

Aleksandra

Juče mi je bilo prelepo na ručku sa tatinom porodicom, stvarno sam se osetila srećno i kao da sam oduvek bila deo te porodice. Danas sam ga terala da opet zajedno ručamo. Moja majka je juče slagala da ima obaveze u ministarstvu jer ju je bilo stid da ide sa nama ali danas stvarno ima sastanke pa ću ja to iskoristiti.

Ujutru sam prvo otišla kod doktora na kontrolu i nakon pregleda koji se završio odličnim rezultatima pozvala sam oca da dođe po mene.

Izašla sam ispred bolnice da ga sačekam. Bio je početak juna i vreme je bilo toplo i sunčano. Osećala sam se divno, srećno iznutra i lepo spolja. Obukla sam omiljenu majicu bele boje i široke farmerke. Ja možda jesam pre svega bokser i sportski tip ali sam i dama u duši pa sam se danas odlučila za svoje crne sandale na štiklu i crnu torbicu. Stavila sam sunčane naočare i sa osmehom sedela na klupi ispred bolnice čekajući svog tatu da dođe po mene.

Kroz par minuta se ispred mene zaustavio luksuzni crni automobil u kome me je čekalo dobro poznato nasmejano lice. Ušla sam na suvozačevo mesto i pozdravila se sa ocem.
,,Kako si prošla?" pita me odmah jer vidi da nosim papir od doktora u ruci.
,,Odlično! Za deset dana nova kontrola i ako sve bude dobro kao sada ukidaju mi terapiju!" kažem veselo jer mi je iskreno više dosadilo da se kljukam raznim pilulama.
,,To je divno!" kaže i poljubi me u slepoočnicu a onda pokrene automobil.
,,Idemo da jedemo nešto?" pita me.
,,Obavezno! Ništa nisam jela jutros." obavestim ga a on se osmehne i klimne glavom. Zatim uzima telefon i zove nekoga.
,,Izvolite šefe?" kaže neki muški glas.
,,Spremi mi onaj moj sto, za dvoje. Dolazim za pola sata."
,,U redu šefe!" veza se prekine a mi nastavimo naš put.

Parkirao se ispred svog hotela i poveo me unutra. Odmah po ulazu su svi zaposleni gledali u nas. Ko god se nađe u našoj blizini se mom ocu obrati sa "Dobar dan šefe!" a mene su samo gledali sa znatiželjom. Smestili smo se za sto na terasi koji je bio postavljen za dvoje baš kao što je moj otac i naredio.

,,Ovde je prelepo!" kaže kada konobar donese hranu.
,,Dopada ti se?" pita me oduševljeno.
,,Mnogo!" nastavim da razgledam prostor oko sebe.
,,Jedi, rekla si da si gladna." kaže mi dok počinje sa svojim obrokom.
,,Jesam! Je l' imaš neka važna posla posle?"
,,Nemam, zašto?"
,,Odlično! Onda me vodiš da vidim ostatak ovog divnog ugostiteljskog objekta a posle toga idemo da vidim salon." izdajem mu naređenja kao da je on moj asistent a ne otac.
,,Jesu li tebi doktori rekli da se ne zamaraš?" pita me oštro.
,,Jesu. Ja sam odmarala dve nedelje i mislim da je krajnje vreme da se malo aktiviram. Ne brini, neću ja sad da nastavim treninge ili tako nešto ali jedna lagana šetnjica po hotelu i salonu će mi prijati." kažem umiljato a on odmah popusti.
,,Dobro."

Odveo me je u svoju kancelariju koja bila prelepa. Sve je bilo u tamno zelenim i braon tonovima, nameštaj je bio od punog drveta i sve je izgledalo tako ušuškano i luksuzno.
,,Šefe?" kaže jedan mršavi momak čiji sam glas prepoznala, sa njim je razgovarao u autu.
,,Kaži Jovane?"
,,Hoćete kafu?"
,,Neću, ne zadržavam se danas." na njegove reči je momak zatvorio vrata i mi smo ponovo ostali sami u njegovoj kancelariji. Ja sam malo razgledala dok je poslao neki mejl. Na njegovom radnom stolu sam primetila moju sliku.

Naravno...

***

Nakon par dana mi je stigla haljina za školsku svečanost. Bila je smaragdno zelene boje, od teške svile. Ramena su joj bila spuštena i širila se u struku te je padala skroz do poda. Čim sam je videla znala sam da je to ta, nisam želela da gledam dalje. Odmah sam je poručila i krenula u potragu za cipelama o ostalim aksesoarom koji ću nositi uz nju.

Mama me je dugo ubeđivala da ne idem na svečanost i ostanem kod kuće da odmaram. Bila sam dobra i poslušna svo ovo vreme i radila sam sve što su mi rekli - odmarala sam, ležala, spavala, uzimala terapiju.... Ali ja na taj događaj moram da idem, jednostavno želim da zasijam. Sama sebi sam obećala da ću otići tamo i izdominirati, makar po cenu da moram ponovo da pobegnem od kuće. Lepo je moja majka rekla, ja sam hajduk i princeza u jednom. Nakon dosta ubeđivanja je pristala, ali naravno uz uslov. Ne smem da igram niti da se zamaram, verovratno ću se i vratiti kući ranije ali nema veze, to je cena mog odlaska. Naravno da sam naterala i tatu da ide sa nama, mislim i nije bilo baš teško, čim sam ga pitala on je pristao.

Bože kako će me ovaj čovek razmaziti...

Aleksandar

Koliko god da smo Marija i ja ubeđivali Aleksandru da ne ide na tu školsku proslavu, ona ne popušta makar joj život zavisio od toga.

,,Aco sine, pustite je, kada će ići ako neće sada." majka mi govori a ja se samo nerviram.
,,Kako da je pustim? Operisana je pre dve nedelje i odmah bi da izlazi, da idemo tamo - amo, provodi se... Sve je to lepo ali još uvek je slaba, nedogovorna je. Sreća pa se školska godina završila inače bi i u školu htela da ide..." žalim se a majka me gleda sa podsmehom.
,,A kakav si ti?" pita me smireno a je izdahnem.
,,Sva je na tebe..." ubaci se moja sestra i odmah znam da je raspravi ovde kraj.

***

Otišao sam kod Sofije u sobu, ona je nešto čitala i pogledala me kada sam zatvorio vrata.
,,Da te pitam nešto..." kažem dok sedam pored nje.
,,Kaži."
,,Je l' si ti videla tu Aleksandrinu haljinu?" pitam ozbiljno a ona me sumnjičavo pogleda.
,,Da... Šta si naumio?"
,,Odlično! Ideš sa mnom da joj kupimo ogrlicu!" kažem a ona se oduševljeno nasmeje.
,,To je predivno! Sigurno će se oduševiti!" kaže veselo.
,,Čekam te dole. Usput razmisli i kakvu ćeš ti ogrlicu da ti kupim." obavestim je a ona stane.
,,Ne treba meni." kaže tiho.
,,Kako ne treba? Moram da nagradim tebe i Stefana za to što ste spojili mene i moju ćerku. A i Stefanu je matura uskoro, treba mu neki dobar sat." kažem i izađem.