Treće poglavlje - Laži

263 20 6
                                    

Aleksandra

Prošlo je nedelju dana od maminog i dedinog razgovora, u međuvremenu se održalo takmičenje recitatora i ponovo sam bila prva u državi. Moja profesorka i majka su bile presrećne, veoma ponosne. Svi su mi čestitali a meni je sve bilo ravno, kao i svaki put kada uspem. Volela sam svoja dostignuća, svaki put sam bila ponosna na sebe kada postignem nešto svojim radom i zalaganjem ali ovog puta sam bila na ivici suza. Gledala sam druge takmičare, uglavnom su svi bili sa roditeljima, sa majkom i ocem. Moja majka me grli i govori koliko je ponosna na mene a ja ne želim samo nju u ovom trenutku. Ja želim da me otac zagrli kada pobedim, da mi on čestita i bude ponosan na mene.

***

Mama sutra ima suđenje sa mojim ocem, atmosfera u kući je nepodnošljiva a ja želim da izbegnem nervozu svojih ukućana te odlazim na trening u nameri da se sklonim iz kuće i izbacim sav svoj bes koji se nakupio proteklih dana.

Nakon vežbi zagrevanja, odlazim do džaka. Više volim džak nego sparing. Kada imam sparing partnera moram malo i da pazim da ga ne ubiju moji demoni koji iskaču iz mene na treninzima, a ovako mogu da radim šta hoću. Džak ne mogu da povredim, on je tu da iskalim bes na njemu. Udaram ga izuzetno brzo i jako, ne vidim niti čujem išta oko sebe, samo svoje misli kojih pokušavam da se oslobodim kroz napad agresije koji usmeravam na džak za boks.

Nemaš oca!
Imaš napornu majku i još napornijeg dedu, a tvoja baba ih podržava u misiji da ti večno oduzmu oca!
Živiš život onako kako Marija želi!
Imaš samo jednu drugaricu!
Antisocijalna si!
Ne znaš da uživaš u sopstvenom uspehu!

Kao hiljadu đavola da su ne spopali, kao da mi svaki od njih šapuće nešto što dodatno rasplamsava bes u meni.

Konačno, prestala sam sa udarcima. Izbacila sam iz sebe sve što me mučilo i bilo mi je bolje. Osećala sam se odlučno čak i ako sam znala da ću za par sati biti u istom raspoloženju kao malopre.

Krenula sam ka svlačionici i srela Sofijinog brata, Stefana.
,,Pa da li to mene moje lepe oči varaju ili je ispred mene najbolji, najagresivniji i najslatkorečiviji bokser sveta?" odmah me pozdravio u njegovom stilu. Stefan je bio pregotivan lik, znala sam ga iz škole jer je on sada četvrta godina ali sam ga bolje upoznala na treningu, kao i njegovu sestru. Mnogo liče jedno na drugo, ista smeđa kosa i sive oči, oblik nosa i pune usne.
,,Imaš odličan vid Stefane!" odgovorim mu sa osmehom.
,,Nismo se odavno videli, šta ima kod tebe?" rekao je dok je gurao ruke u džepove šortsa.
,,Prvo mesto na takmičenju, test iz biologije, porodične svađe... U suštini, sve po starom." rekla sam opušteno. Stefan je, pored Sofije, jedina osoba kojoj zapravo verujem. On možda izgleda kao grubijan koji ne mari ni za koga ali je zapravo sušta suprotnost. Veoma poverljiv, otvoren za razgovor i ima jako dobru dušu.
,,Jebiga, biće bolje valjda..."
,,Hoće. Odoh ja, vidimo se!"
,,Ćao!" rastali smo se a ja san otišla da se presvučem i da se vratim u pakao porodične vile Lukića.

***

Ulazim u kuću, ništa se nečuje. Nije toliko kasno, ne spavaju sigurno. S obzirom da moja majka sutra ponovo ide da se sudi sa mojim ocem, ovo je potpuno neprirodno stanje u kući.

Da se nisu poubijali?

Odmah mi prođe kroz glavu jer je u ovakvim periodima tišina u kući misaona imenica.

Polako krenem hodnikom ka dnevnoj sobi i imam i šta da vidim. Mama, deda i sudija Filipović sede u dnevnom boravku, tiho pričajući.

Ponovo nameštaju suđenje...

Sudija Filipović je uvek predsedavajući u maminom sudskom procesu. Deda ga nečim ucenjuje, verovatno foteljom, i mora da presudi u njegovu korist. Po svom starom običaju, osvrnula sam se da bih se uverila da me niko ne posmatra i ponovo prisluškivala.

,,Dovešće tim od tri advokata na suđenje, trebaju vam mnogo čvrsti dokazi protiv takve odbrane." rekao je sudija pomalo nervozno.
,,Slike Marijinih modrica su dovaljan dokaz. Nasilan je i takav čovek nije sposoban da bude otac." deda je rekao a ja sam stajala u neverici.

Tata je tukao mamu...

Steglo me u grudima i grlu, imala sam utisak da ću se ugušiti, suze su mi krenule. Dok sam procesuirala informaciju koju sam upravo saznala, moja majka je progovorila.
,,Šta ako bude tražio veštačenje fotografija?" panika u njenom glas mi je privukla pažnju, moja majka nikada ne paniči...
,,Marija, doveo sam ti najboljeg šminkera u Srbiji da ti napravi lažne modrice, veoma su realne. A i ako doktor provali, platićemo ga da ćuti..." deda je rekao sasvim mirno, kao da objašnjava pravila neke društvene igre, a ne podmukli plan.

Bože, s kim ja živim...

Onaj trening od malo pre je pao u vodu. Telom su mi igrali žmarci, besno sam disala i stegla šake u pesnice. Imala sam utisak da mojim vena šiklja krv koje je proključala od besa. Imala sam potrebu da demoliram kompletno imanje i golim rukama udavim grupicu koja je smišljala đavoljski plan protiv mog oca a ujedno i protiv mene.

,,A ako bude tražio Aleksandrino svedočenje? Ona je stariji maloletnik, ima zakonsko pravo da se izjasni što se tiče starateljstva." čujem sudijin glas.

To je zapravo sjajna ideja, mogla bih sve da ispričam...

,,U slučaju da njegovi advokati zatraže Aleksandrino svedočenje, priložićemo ovo." čujem šuškanje papira ,,To je iskaz koji je Aleksandra dala i u njemu jasno nalaže da ne želi ovog idiota u svojoj blizi." na ovo sam mislila da ću se onesvestiti. Ja nisam dala nikakav iskaz, zapravo ja ne bih ni trebala da znam za sudski proces.
,,Mislite da će ovo biti dovoljno?"
,,Uz to ide i dokument koji je potpisao Aleksandrin psihoterapeut. On je napisao da Aleksandra ima probleme zbog njega, patološku mržnju prema muškarcima i da bi za njeno psihičko stanje bilo pogubno da ga vidi."

Nema, šokirana i razočarana. Ostala sam bez teksta i mogućnosti da se pomerim. Znala sam da su moji majka i deda spremni na sve ali ovo nisam očekivala. Izmislili su moj iskaz i moje psihičke probleme, ja u životu nisam otišla kod psihoteraputa.

,,Naravno, ako nešto ne bude onako kako smo se dogovorili, svestan si da će cela nacija saznati da varaš svoju ženu sa državnim tužiocem koji je pritom muško..." mama je rekla hladno, skoro pa preteće.

Znači gospodin Filipović je homoseksualac

Iskreno, ovo poslednje me je najmanje šokiralo. Sve sam znala, znala sam da igraju prljavo i protiv zakonito ali ovo je bilo previše.

Odšunjala sam se do moje sobe i ponovo zaključala. Istuširala sam se i sela za radni sto kako bih učila. Nisam stvarno učila, otvorila sam knjigu i svesku ako moja majka uđe u sobu a zapravo sam odlučila da ću pokušati da sprovedem jedno malo istraživanje na internetu.

Odavno nisam pretraživala ime svoje majke na internetu, ali sada je vreme da se to prekine. Rezultati su bili najrazličitji, toliko tekstova u kojima je glavni akter Marija Lukić a ni jedan ne nudi odgovor na moje jedino pitanje.

Ko je otac ćerke ministarke unutrašnjih poslova?

Najveća misterija političke scene: Ko je čovek sa kojim Marija Lukić ima dete?

Uslikana sa raznim muškarcima, ali ni jedan od njih nije otac njenog deteta...

Naslovi raznih tabloida su se samo nizali, senzualni naslovi i prazne priče...

Brzo sam odustala, nije bilo ničega što bi moglo da me navede na ime mog oca.

U redu Marija, ako nećeš ti da mi kažeš, sama ću otkriti.

TataOù les histoires vivent. Découvrez maintenant