Give me a chance

Untitled Part 26

"Zayn,'si dobro?"-majka ga upita dok mu čisti lice alkoholom.On klima glavom i stišće zube jer ga ovo peče,pretpostavljam.Ne znam,još uvijek sam u šoku.Očekuje da mu oprostim,da budemo skupa ali uporno pokušava da me psihički uništi.Valjda misli ako se slomim da ću pojuriti njemu u zagrljaj,zapravo,samo me više odbija od sebe.Uputila sam se prema kupaonici i odvezala kosu.Na komodi u hodniku sam primijetila crni rokovnik.Nisam ga trebala uzeti.Trebala sam ga ostaviti na ulici i sada ne bih morala razmišljati o tome.Skinula sam odjeću i ubacila je u korpu ulazeći u kadu.Potreban mi je odmor na bilo kakav način.

Nakon tuširanja sam izašla u dnevni i vidjela Zayna kako spava dok mama sjedi pored njeg i pije kafu. "Tko mu je ovo učinio?Pa on to ne zaslužuje..."-rekla je skoro kroz plač.Oduvijek je bila emotivna i sve je žalila dok je meni oduvijek bilo svejedno za sve,ali ipak mi je teško zbog Zayna.Ja sam kriva što je on sad u ovom stanju.Zagrlila sam je kratko i otišla u sobu spremajući se za spavanje.

Dugo sam ležala ali nisam mogla da zaspim.Jednostavno,previše čudnih misli mi se vrzmalo glavom i onda nervoza kako ću položiti testove su jednostavno samo prizivale nesanicu.Obula sam papuče i krenula prema kuhinji da popijem neki čaj,ali jednostavno nisam odoljela onom rokovniku na ulazu,morala sam ga otvoriti,samo vidjeti šta ima unutra,neću čitati.Otvorila sam prvu stranicu i na njoj su bili Harryevi potpisi i gomila nacrtanih križeva.Naježila sam se i prekrstila na brzaka.Duboko sam udahnula i okrenula sljedeću stranicu na kojoj je stajao datum i jednostavno sam morala pročitati.

08.09.2012

Otišla je.Zauvijek.Zašto?Nemam pojma.Zašto ja pišem ovo jebeno sranje?Jer sam jebena kukavica koja ne može da se pomiri s tim da je otišla.Da je nema.Svi kažu da sam se promijenio.Mada nisam.Dovraga pisanje mi nikada nije išlo jer gramatika mi je slabija strana i nadam se da nikad niko ovo neće pročitati jer bi mi se smijao.Nisam više nevin.s jedne teme skačem na drugu ali ne znam kako se treba pisati.Ovo mi stvarno ne ide.Kreten sam što sam uopšte i počeo.Završavam s ovim. 

Uhvatila sam svoj osmijeh kako igra na usnicama i uozbiljila se.Ovo je ozbiljna stvar i neću mu se vratiti nakon čitanja ovoga.Ne zaslužuje to.

23.09.2012

Rekao sam da neću više pisati,ali moram.Moram se negdje ispuhati jer me nitko ne razumije.Zayn si je našao ribu,Jason i ja smo se posvađali i odselio sam se iz porodičnog stana.Nemam gdje da odem i upravo sam ispod jednog mosta.Da,tu ću živjeti dok se ne snađem.Dovraga,nisam jeo dva dana ništa kako treba.Moram tražiti posao jer moram obezbijediti sve da bude spremno kad se ona vrati.Valjda će tad pristati da bude sa mnom.Kad bude uvjerena da imam auto,stan i sve što ona želi.A ja želim samo nju.I njene crne uvojke,savršene plave oči i tako nesavršeno savršen osmijeh što ona nikad ne bi priznala.Pospan sam.Ali bojim se zaspati jer imam osjećaj da ću biti mrtav ujutro ovdje.Bojim se.Da je bar tu pored mene da me utješi...

Nisam ni primijetila da plačem.Obrisala sam lice rukavom od pidžame i shvatila da sam prekršila još jedno obećanje.Čitam ovo a rekla sam da neću,ali jednostavno ne mogu da se oduprem.Moram znati šta se desilo za vrijeme dok me nije bilo...

24.09.2012

Moram se pohvaliti.Našao sam posao.Plaća nije loša,uopšte.Šef mi je čak i stan kupio.Ne znam čime sam zaslužio ali hvala mu do neba.Stan je ogroman,ima prostrane sobe i u veselim je bojama.To mi se sviđa.Nadam se da ću uspjeti uraditi sve što želi od mene,jer ko bi mi na početku kupio stan i rekao da mu ništa ne dugujem i pored toga ću još dobijati plaću?Nevjerovatno.Danas nisam toliko mislio o Alysson.Nadam se da u skorije vrijeme neću.Jednostavno,ona mi ne treba,mogu bez nje.Rodio sam se bez nje,zašto takav i ne mogu umrijeti?