Give me a chance

28.

Nakon što sam završila s Harryem,otišla sam u stan gdje sam zatekla Zayna kako spava na kauču u dnevnom dok je tv upaljen.Mama još nije stigla,tako da sam ugasila tv i pritom slučajno probudila Zayna.
"Gdje si bila?"-upitao me ljutitim glasom,i iskrena da budem nikad nisam čula njega ovakvog. "Kod ko prijateljice."-hladno sam odgovorila,uzimajući sok iz kuhinje.
"Koje prijateljice?"-ponovno pita paleći cigaretu.Prevrnula sam očima i ignorisala njegovo pitanje šetajući se po stanu."Jebeno sam te pitao nešto!"-zarežao je iza mene hvatajući me za nadlakticu."Pusti.Boli me.I otkad se tebe tiče s kojim sam ja prijateljicama?"

"Aha,boli te kad te ja dodirnem,a onaj jad te može šutati ako poželi neće boljeti.Tiče me se jer znam da nemaš jebenih prijateljica i da si opet bila s njim!"-zagrmio je na mene dok sam ja pokušavala ostati pribrana,ali baš i nije išlo."Sve i da jesam nije tvoja stvar."-kratko sam otpuhnula gledajući ga u oči.

'Imaš pravo,nije moja stvar,ali je stvar tvoje mame s obzirom da sam je zvao,i na putu je ovamo."

"Kako se usuđuješ?Dat ti je krov nad glavom i pokušavaš upravljati mojim životom,sve mi zabraniti i to samo zato što si zaljubljen u mene.I koliko god to ignorisala,ne mogu više i ne želim jer mi samo stvaraš jebene probleme,Zayn,shvataš?I kako si joj mogao reći nešto bez da znaš jesam li bila s njim uopšte?" Izvadio je mobilni iz džepa i okrenuo ga prema meni.Slika Harrya i mene,kako mu ležim u krilu,na krovu.Dovraga.
"I da,imaš pravo,umiješao sam ti se u život,uselio u stan i to sve da bih tebe zaštitio,sve radi tebe!"

-"Izvini,kako si to ti mislio mene zaštiti kad već mojoj majci javljaš svaki moj pokret,kako?"-vrištala sam od bijesa,kako se usuđuje.Ovu besmislenu prepirku je prekinula mama koja je ušla u stan i očito kiptjela od bijesa. "Ne viči na njega,i marš u svoju sobu,odmah,imaš mnogo toga da mi pojasniš!"
Iznervirano sam otišla u sobu jer sam znala šta me sleduje.Nakon pet minuta je došla i mama i znala sam da sam najebala,blago rečeno."Alysson,pobogu,što ti treba on pored svega što sam ti pružila?Imaš sve što poželiš,čak sam Zayna tu uselila da bi bili bliži,da bi tvoji osjećaji proradili,a ti se tako ponašaš.Sramotno!"
Šutim,jer znam da neće na dobro ako kažem bilo što.
"Ne znam,ne znam zaista,ovo nema smisla nikako.Reci nešto."
Duboko sam udahnula jer ne znam šta da kažem,mislim imam šta,samo ne smijem.
"Mama,volim ga."-bilo je prvo što mi je izletjelo.
"Voliš,ha?Ti ne znaš šta to znači uopšte jer si jedna obična balavica koja misli da je zaljubljena.Slušaj me sad dobro!Iz ove sobe nećeš izaći sve dok koledž ne počne,shvataš me?Iz stana ne smiješ kročiti i niko osim Zayna i mene neće ući u ovaj stan,shvataš li derište nezahvalno?"-ne može mi ovo uraditi,ali nikako.Ona se šali,nije ozbiljna,znam da nije."Jesi me čula?I daj mi mobitel,nećeš imati nikakvog kontakta s njim,razumiješ li to?"
Osjetila sam suze koje klize niz lice i molila Boga da se ovo ne dešava.Da je sve ovo ružan san iz kojeg ću se probuditi,ali umjesto buđenja,gledala sam mamu koja izlazi iz sobe s mojim mobitelom i laptopom pod rukom,prebacujući ključ s druge strane vrata.Srušila sam se na pod i obgrlila koljena jecajući u njih.

***
Probudila sam se na podu,sva ukočena s nenormalnom boli u glavi.Pogledala sam na sat koji se nalazio na ormariću i vidjela da je tri sata poslije ponoći.Užasno mi se piškilo pa sam s mukom ustala i pokušala otvoriti vrata koja su bila zaključana.Od neke boli,čudne boli sam ponovno počela plakati i leđima se spustila niz vrata,naslanjajući glavu na njih."Jesi dobro,Al?"-čula sam Zaynov glas,što je značilo da ne spava."Otvori mi,želim u wc,osim ako se nisi pobrinuo da mi i to zabrani."-rekla sam sarkastično brišući suze.Čula sam zvuk otključavanje brave,te ustala i prošla pored Zayna ne uputivši mu niti jedan jedini pogled.Ušla sam u kupatilo i odmah sjela na wc školjku,jedva sam izdržala.Nakon što sam završila,otišla sam do lavaboa da operem ruke.Mahinalno sam se pogledala u ogledalo i nisam vjerovala na što ličim.Prokleti podočnjaci su se opet pojavili,ogrebotine po vratu za koje ni sama ne znam odakle su,i kosa,masna kosa koju sam još sinoć oprala.Napunila sam kadu vodom,i svukla odjeću sa sebe.Nadam se da mi kupanje bar nije zabranjeno.Dok sam se kupala,samo sam razmišljala o svemu što se desilo prethodnog dana.Čime sam zaslužila da me se ovako tretira?Ili je možda Harry toliko loš?Pored toliko pitanja bez odgovora,donijela sam odluku i obećala sama sebi.Koliko god boljelo,nema više suza.Niti jedne jedine suze.Ogrnula sam se peškirom,jer nisam imala odjeću uz sebe i prošla pravac do svoje sobe.Zayn je sjedio na krevetu i pokušala sam ga ignorisati,ali njegov iritantni glas je nemoguće ignorisati."Što hoćeš?Reci,pa izađi,moram se obući i želim spavati,s obzirom da mi je to jedino izgleda i dozvoljeno."-rekla dam ironično,i izvukla stvari iz ormara. "Izvini,Al,ali moraš me shvatiti,nisam se mogao kontrolisati,ljubomoran sam.Shvataš da te volim?"-proklet bio on i njegova jebena ljubav.Samo nek me ostavi na miru.I on,i svi drugi.Mrzim sve oko sebe,mrzim i samu sebe,samo nek me puste."Samo izađi napolje,odmah."-rekla sam kratko i posmatrala ga dok je napuštao moju sobu.Čula sam ponovno zaključavanje vrata i samo teško izdahnula.Ovo će biti teška noć za mene,znam to.Obukla sam se i otvorila prozor u namjeri da uzmem zraka.Noć je poprilično topla tako da ne moram ni sušiti kosu."Napokon si se sjetila izaći na prozor,mlada damo."-okrenula sam se i ugledala stariju komšinicu na prozoru pored kako se smiješi."Oprostite gospođo Marion,ali doista ne shvatam što želite reći."
Nasmijala mi se i rekla da pričekam trenutak."Hajde,pređi meni,ima neko ko te želi vidjeti."-da pređem k njoj?Kako to misli?
"Oprostite,ali doista vas ništa ne razumijem."-kažem zbunjujuće jer zaista ne shvatam.
"Mali,dođi ovamo,ova tvoja očito misli da ću je ukrasti."-rekla je sa smiješkom i ubrzo se Harryeva glava promolila na prozoru...