VIŠNJIČICA U BEOGRADU

18. 𝐎𝐩𝐞𝐭 𝐳̌𝐮𝐫𝐤𝐚

VIŠNJA🍒

- Ma daaj Višnja! Nemoguće da nakon takvog seksa ne znaš na čemu ste sada?! - viče Anita na mene kad sam joj do detalja ispričala šta se desilo između Kristijana i mene.

- Pa vidiš da je ipak moguće. Nisam ja kriva što živimo u ludom vremenu gde se nikakav red ne zna. Nekada je bilo znatno lepše i romantičnije. Momak te najpre pozove na piće ili u bioskop, kupi ti neki cvet, otprati do kuće i tek tada, uz tvoju dozvolu te poljubi. Kasnije se malo bolje upoznate, pa tek onda stupite u seksualni odnos kada već znate na čemu ste. Ovo sada je apsolutni haos i ludilo mozga. Tako da ne, ja zaista ne znam na čemu smo on i ja nakon svega. - duboko uzdahnem, vidno nezadovoljna razvojem situacije.

- Da znaš da si u pravu. Ali, kako se ono kaže ''posle jebanja nema kajanja'', zar ne? - nasmeje se, što i meni izmami osmeh.

- Znam to. I veruj mi da se ni najmanje ne kajem. Samo bih, eto, volela da znam šta smo mi sada... - pogledam zamišljeno kroz prozor.

- Pa ništa. Onda ti jedino preostaje da čekaš da ti se javi. Možda ti njegovi postupci pokažu da li želi nešto više sa tobom?

- Hmm... Ne znam. Možda...

- Osim ako... - složi facu kao da joj je upravo pala na pamet najfantastičnija ideja ikada.

- Ako šta, Anita?

- Osim ako ne organizujemo ponovo žurku u našoj vikendici! Okupićemo opet isto društvo, a ti pokušaj izokola da ga ispitaš o vašem odnosu. Ili još bolje : pitaj ga direktno! Hm? Šta kažeš? - gleda me sva ushićena kao da joj od moje odluke život zavisi.

Preslatka je kada se tako ponaša. I zbog toga je obožavam.

- Može. Sviđa mi se tvoja ideja. - odgovorim joj s osmehom.

- Jeej! Tako te volim! Nasmejanu i srećnu! - skoči na mene i svije me u zagrljaj.

Zaista je posebna cura, a ja sam zaista srećna što imam takvu osobu u svom životu.

...

Čitava radna nedelja je prošla, a ja sam kao smetnuta s uma zurila u telefon, očekujući taj jedan poziv. Ali nije ga bilo. Zvali su me jedino roditelji i ovi iz auto-servisa da mi jave kako mi je Punto popravljen i da mogu da ga preuzmem.

Pa dobro bre Kristijane, gde si? Zašto te nigde nema?

Čak sam se, kao malo dete, naivno ponadala da će možda neki dan opet doći po svog sestrića u vrtić. Ali ni to se nije desilo.
Nakon svega onoga on je samo ispario. I znam da bi to trebalo da mi bude jasan odgovor na moje pitanje. Ali ja ga ipak pravdam, razmišljajući kako verovatno ima puno posla, pa se zbog toga ne javlja.

Da, verovatno je to u pitanju...

---

MESEC DANA KASNIJE

Možda bih druge mogla da slažem kako ne brojim dane otkako se Kristijan izgubio iz mog života, ali sebe ne mogu. Prošlo je tačno trideset dana od našeg poslednjeg susreta i one vatrene noći, a od njega ni traga ni glasa.

Šteta... Šteta za nas...

Elem, danas je petak, a Anita i ja za par sati krećemo u njenu vikendicu van grada. Žurku je uspela tek sada da organizuje, jer svi koji su joj prošli put prisustvovali imaju ozbiljne poslovne živote i ne mogu baš bilo kada da izdvoje vreme za zabavu. Ali zato kada se svima poklopi slobodni vikend jedva čekaju da se okupe i uživaju u druženju.

Dakle, sve će biti kao i prethodnog puta. S tim što je sada Andrija obavestio Anitu da će pozvati i neke svoje drugarice. Jer, kako on kaže ''nije zanimljivo kada smo nas dve jedine devojke u društvu''. Meni lično to ne smeta i nikakav problem nemam sa tim. Moj prioritet na toj žurci svakako će biti Kristijan i razgovor sa njim. Ako uopšte dođe.