Promena mesta stanovanja.
Prelazak iz manjeg grada u metropolu.
Novo okruženje, novi ljudi.
Drugačiji mentalitet, drugačije navike.
I jedna voćkica u svemu tome.
Kako će se mlada i svojeglava vaspitačica snaći u toj priči?
Da li će se izboriti za sv...
Anita i ja opet smo stigle prve na imanje. Odnosno prve nakon Andrije. On je bio zadužen za otključavanje vikendice i osposobljavanje iste za boravak u njoj. Piće je takođe on obezbedio, a mi smo donele hranu.
- Evo je moja mila Anita Huanita! - brat spremno dočeka sestru, koja mu se zaletela u zagrljaj.
- Gde si lepi moj Andrija Kasandrija?! - zadirkuje ga kao po običaju.
- Evo me. Maločas sam stigao i pripremio sve što je bio deo mog posla. Sada vas dve nastupate. - namigne joj, te priđe da se pozdravi i sa mnom. - Višnja Svevišnja! Pa kako si ti ubavinjo? - štipne me za obraz, ali ono što mene za srce uštine je nadimak koji mi je dao.
Nadimak prema pesmi, koju je Kristijan prošlog puta odsvirao za mene...
Uhh, Kristijane. Muko moja.
- Odlično sam, hvala na pitanju. - odgovorim mu uz slabašni osmeh. - Kako si ti?
- Ja? Ma ja sam uvek odlično! - nasmeje se od srca. - A vas dve znate gde je kuhinja, pa izvolite navalite sa pripremom hrane. Ja ću sačekati Pajčeta da dođe kako bismo raspalili skaru. A i ostali će ubrzo pristići, tako da će žurka zvanično moći da počne! - protrlja dlan o dlan.
- Hoće li glavni odgovorni za muziku opet da bude, khm, ovaj... Kristijan? - ne suzdržim se od tog pitanja, samo kako bih saznala da li sigurno dolazi.
- Pa naravno! Gde može bez njega? Mi smo bez njega ko guske u magli! - zasmeje se na sav glas, pa i mene zarazi smehom.
- Višnja! Dolazi više! Ne mogu sve sama! - oglasi se iz kuće Anita, za koju nisam ni primetila kada se udaljila od nas.
Toliko sam ometena, eto...
- Evo idem! - doviknem joj i nasmejem se još jednom Andriji, pa otrčim unutra.
Dobro. Kristijan će makar da dođe, ako ništa drugo...
...
U narednih pola sata, sve što je Anita i ja trebalo da obavimo bilo je obavljeno, a iz dvorišta su unajveće dopirali buka, galama i smeh. To nam je govorilo da su i ostali članovi družine stigli, pa smo rešile da im se pridružimo.
Neki hladan znoj je odjednom počeo da me obliva, jer sam mislila da ću da zateknem Kristijana kada izađemo napolje. Međutim, to se nije desilo. Bukvalno su svi bili tu, osim njega.
Ma kako to da on uvek poslednji stiže?
Anita je prva pohrlila da se pozdravi sa svima, a ja sam je samo sledila.
- Ooo Kaja, Sanja? Pa otkud vi ovde? I gde vam je Milena? Nisam navikla da vas viđam bez nje. - obratila se dvema devojkama, za koje sam pretpostavila da su drugarice o kojima je Andrija pričao.
- Nije mogla na vreme da izađe s posla, pa smo pošle bez nje. Ali Andrija je rekao da joj je našao prevoz, tako da se nadamo da će i ona uskoro stići. - odgovara joj visoka devojka, crne kose do struka.
Baš je lepa, ako mene pitate...
- Andrija? Ah, kako je moj brat samo brižan i osećajan, pa to je čudo jedno! - nasmeje se Anita sarkastično, pa se okrene ka meni. - Ovo je moja najbolja drugarica, koleginica i cimerka, Višnja. Višnja ovo su Kaja i Sanja.
Rukujem se sa devojkama i shvatim da je crnka Kaja, a ova druga Sanja ima znatno kraću i smeđu kosu, tako da ću ih lako razlikovati. Na prvi pogled deluju mi okej. Stoga mi i nije jasno zašto u Anitinom tonu osećam dozu animoziteta prema njima.
Koji je tvoj problem ženo?
Nisam uspela da je to pitam i naglas, jer je samo par trenutaka nakon što smo se izdvojile, crni audi opet svima okupirao pažnju, parkirajući se u dvorištu.
Srce mi je istog trena snažno zadrhtalo, dok sam krupnim očima pratila svaki Kristijanov pokret. Kao i uvek do sada, sasvim nonšalantno je izašao iz vozila i poneo gitaru sa sobom. Međutim, susretu sa njegovim očima nisam imala kad ni da se posvetim, jer je odmah nakon njega još neko izašao sa suvozačkog mesta njegovog auta.
Visoka i vitka plavuša, kose do ramena i sa veoma izraženim oblinama, ponosno je zakoračila i stala pored Kristijana, gledajući sve nas sa visine. Iz aviona se videlo da je jedna od onih koje sebe smatraju kraljicama univerzuma.
I nije kao da imam nešto protiv takvih osoba, niti volim da sudim ''knjizi po koricama'', samo...
Otkud jedna takva devojka sa tobom, Kristijane?
---
KRISTIJAN🦜
U toku vožnje sa Milenom ostao sam krajnje iznenađen njenim novim ponašanjem. Zaista se promenila. Ni senka nije ostala od one kreštave, nametljive i večito džangrizave veštice, kakvom je ja pamtim. Fizički se nije puno promenila, ali moram priznati da je znatno privlačnija sada kada se ponaša normalno i opušteno, nego ranije kada je svaki njen pokret bio izveštačen i unapred isplaniran.
Čak se i skrasila u emotivnom smislu. Ispričala mi je da je u dugoj i ozbiljnoj vezi, koja evidentno vodi ka braku i bilo mi je zaista drago zbog nje.
Mada sam iskreno mislio da se takve kao ona nikada ne menjaju...
Sa druge strane, ja njoj o svom emotivnom životu nisam imao nikakvu promenu spomenuti. Ili bar nisam hteo.
Ni njoj, niti ikome...
Po tom pitanju u mojoj glavi je bila totalna zbrka, pa sam se samo branio rečenicom : ''Ma nema ništa novo kod mene''.
A onda sam je video...
Ugledao sam malu lepotušku čim sam ušao na imanje. Stajala je pokraj drveta kajsije sa Anitom i nestrpljivo iščekivala da parkiram auto i izađem iz njega.
Međutim, kada se to napokon i desilo, i kada sam nakon mesec dana konačno dobio priliku da je vidim, njen pogled nije bio usmeren ka meni. Njene azurno plave i krupne okice širom su se otvorile kada je iz mojih kola izašla Milena i zaustavila se tik do mene.
Priznajem, svakom ko ne zna pozadinu te situacije delovalo bi kao da smo Milena i ja u vezi. Ali istina je milion svetlosnih godina udaljena od toga!
Samo... Višnjičica to još uvek ne zna...
---
Ups! Gambar ini tidak mengikuti Pedoman Konten kami. Untuk melanjutkan publikasi, hapuslah gambar ini atau unggah gambar lain.
